Istina o mastima

adonlinepromo/pixabay.com

adonlinepromo/pixabay.com

Znate li da se snađete u kompleksnom moru nutricionističkih preporuka o pravilnoj konzumaciji masti? Sa jedne strane reklame nas upozoravaju na proizvode sa smanjenim udelom masti, a sa druge podstiču da svaki obrok ‘zalivamo’ maslinovim uljem. Otkrijte kako pronaći ravnotežu.

1. Ograničavanje unosa masnoća je stvar prošlosti
Protivno brojnim mišljenjima stručnjaka nije važno ograničavate li unos masti u organizam po obroku, već kakve masnoće konzumirate. Nutricionisti savetuju takozvane zdrave masnoće odnosno nezasićene masne kiseline koje potiču iz ribe, orašastih plodova, avokada i maslinovog ulja odnosno od namirnica mediteranske prehrane.


2. Ima gorih stvari od zasićenih masnih kiselina
Rafinisani šećer i ugljeni hidrati veće su zlo od zasićenih masnih kiselina kojima nas straše branitelji zdravog života, a koji se ponajviše nalaze u crvenom mesu, puteru i punomasnim mlečnim proizvodima. Napravićete veću grešku ako na tost ne stavite puter, ali ga umesto toga ‘opteretite’ marmeladom.


3. Izbegavajte hidrogenizovanu mast
Zasićene masne kiseline su u redu u umerenim količinama, ali hidrogenizovanu mast ili takozvane trans-masti izbegavajte u potpunosti. One su obično sastavni deo industrijski prerađene hrane poput čipsa, hrskavih keksa i sličnih prehrambenih ‘iskušenja’.
One nemaju nikakve hranljive vrednosti, a povezane su porastom lošeg holesterola u krvi koji dovodi telo u opasnost od bolesti krvotoka i dijabetesa.


4. Mediteran ‘ubija’ želju za nezdravim mastima
Ma znate to već iz životnog iskustva: mediteranska prehrana bogata je zdravim mastima i konzumacija takvih masti će vas rešiti potrebe za nezdravim mastima. Studije su pokazale da ako konzumirate plavu ribu, maslinovo ulje i slične mediteranske masnoće na redovnoj bazi, nećete imati potrebe za nezdravim zalogajčićima, skrobom i rafinisanim šećerom.


5. Zdravlje srca krije se u obimu struka
Prevelika konzumacija masnoća dovodi do problema krvnog sistema i bolesti srca. Želite li da znate jeste li među osobama kojima prete te bolesti, izmerite opseg struka. Osobe čiji je struk širi od 90 centimetara imaju 80 posto veće šanse da obole od srčanih ili plućnih bolesti nego one koji imaju obim struka ispod 68 centimetara.
6. Znate li gde se nalaze sve masti u vašem telu?
U ljudskom telu razlikujemo četiri vrste masnih jastučića: smeđe masne ćelije, visceralnu mast koja se nalazi na predelu stomaka, dobro poznati celulit i bele masne ćelije. Belih masti pokušavamo da se rešimo kojekakvim dijetama na predelu bedara i bokova, a visceralna je ona ‘loša’ masnoća koja stvara problema na područiju struka.
7. Radite na aktivaciji smeđih masnih ćelija
Smeđe masnoće ili takozvano adipozno tkivo zaduženo je za sagorevanje viška kalorija u organizmu. Njihov rad kod nekih osoba aktivira nagla promena temperature, odnosno kada telo nateramo da se ‘samostalno’ zagreva. Sagorevanje kalorija ubrzaće i vežbanje na otvorenom (umesto teretane birajte trčanje i vožnju bicikla), konzumacija obroka začinjena čilijem, tuširanje hladnom vodom ili smanjivanje grejanja usred hladnog vremena.

Ostavite komentar

Ostavite komentar