Šta izaziva oštećenje zubne gleđi?

Kada se u obzir uzme zaštita, osnovna svrha zubne gleđi može se porediti sa onom koju ima ljuska jajeta. Ona štiti mekše i osetljivije delove unutrašnjosti zuba. Za razliku od ljuske jajeta, na prvi pogled jako tanan, sloj gleđi zapravo je izuzetno čvrst i postojan. Gleđ se zapravo smatra najčvršćom supstancom koja se može naći u telu. U stanju je da, uz malo bolje vođenje računa o higijeni, decenijama odoleva ugrizima, žvakanju i ostalim procesima u kojima su zubi glavni protagonisti.
Šta čini zube blistavo belim?
Iako se na prvi pogled zubna gleđ može učiniti belom, ono što je stvarno belo jeste dentin – sloj koji se nalazi ispod gleđi. Sama po sebi, zubna gleđ je delimično providna, ili je takva barem na početku svog veka. Međutim, tokom vremena, čaj, kafa, vino, cigarete i druge supstance mogu takoreći umrljati zubnu gleđ i učiniti je tamnijom, žućkastom, ili čak sivkastom.
Od urušavanja gleđi do procepa u zubima
Koliko god gleđ bila izdržljiva, može doći i do njenog oštećenja i naprsnuća. Nasuprot kostima, gleđ nema sposobnost regenracije, ne može ponovo zarasti, niti iznova izrasti, jer su oštećenja na njoj trajna.
Osetljivost i propadanje zuba
Šta se dešava kada dođe do oštećenja zubne gleđi? Izloženi unutrašnji deo postaje ranjiv i podložan propadanju. Pri tom najveći problem neće biti samo pojava procepa: zubi čija je gleđ oštećena izuzetno su osetljivi na ekstremne temperaturne promene. Stoga uživanje u sladoledu ili toploj kafi može odjednom postati jako neprijatna i bolna aktivnost.
Bakterije i zubna gleđ
Nakon završenog obroka, u ustima se zadržavaju izvesne bakterije, koje se onda goste šećerom iz slatke hrane, kao i skrobom. Posledica ovoga je stvaranje kiselina koje negativno utiču na gleđ i mogu je lako i uništiti. Kiseline koje se nalaze u gaziranim i negaziranim sokovima i drugim napicima takođe su štetne. U pogledu nagrizanja, neke kiseline su daleko gore čak i od kiselina koje ispuštaju bakterije – čisto poređenja radi. Ove kiseline, tokom vremena, svojim negativnim uticajem bukvalno smanjuju veličinu zuba. Primera radi, piti vino više puta dnevno i pri tom ga najpre svaki put degustirati, dodatno izlaže zubnu gleđ kiselinama. Upravo zbog toga, mnogo je poželjnije piti po jednu čašu vina, soka ili čaja uz neki obrok nego pijuckati polako satima.
Problemi sa varenjem
Fiziološka stanja i poremećaji (anoreksija, bulimija itd.) koja za posledicu imaju povraćanje ili povraćaj kiseline, mogu takođe naneti puno štete zubnoj gleđi. Onda kada stomačna kiselina dospe u usta, dolazi i do nagrizanja zubne gleđi i samim tim do njenog slabljenja i propadanja.
Kako sprečiti nagrizanje i propadanje gleđi?
Postoji dosta jednostavnih načina kojima se mogu umanjiti procesi nagrizanja i propadanja zuba: pranje zuba posle obroka ili nakon konsumiranja nekog napitka, upotreba mekših četkica za pranje zuba i upotreba pasti za zube na bazi fluorida. Takođe se posle svakog obroka preporučuje žvakanje komadića sira ili ispijanje malo mleka, radi lakšeg neutralizovanja stomačne kiseline.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.