Iskustva u lečenju ebole

Pojava ebole pokazala je da nema „egzotičnih“ virusa tamo daleko, već da ti virusi mogu lako doći i do nas. Zbog velikog broja smrtnih slučajeva od virusa ebole, kao i zbog straha od epidemije na svetskom nivou, opravdana je zabrinutost i žurba mnogih naučnika i zdravstvenih organizacija u brzom pronalaženju odgovarajućih lekova i tretmana.

Foto: Bhossfeld/Pixabay.com

Foto: Bhossfeld/Pixabay.com

Sledeći podaci pokazuju efikasnost pokušaja lečenja ebole različitim tretmanima, kako pacijenata tako i zdravstvenih radnika koji su se zarazili.

Četiri zdravstvena radnika koja su se indirektno potencijalno zarazila pružajući pomoć pacijentima u Sijera Leoneu nisu išla na klasičan tretman, već su urađene preventivne mere nakon izlaganja virusu koje obuhvataju antivirusni lek favipiravir, proizveden u Japanu, a dva pacijenta primila su tretmane i sa antiebola monoklonskim antitelima.

Naučnici na terenu nisu bili sigurni da li će preventivne mere nakon izlaganja sprečiti pojavu ebole u bilo kom od ova četiri slučaja. Dva od navedena četiri slučaja imala su mogućnost zaraze preko bora na koži gde im je pala kontaminirana sveža krv pacijenata. Druga dva slučaja potencijalne zaraze desila su se slučajnim cepanjem opreme i neadekvatnim korišćenjem zaštitne opreme.

Tim naučnika na terenu izvršio je i procenu rizika za odlučivanje o tome ko treba da dobije kakav tretman. U međuvremenu su u tretmane „uključena“ još četiri slučaja: dva slučaja zbog direktnog kontakta, koža na kožu sa zaraženim pacijentima, a dva sa neodgovornim i nepažljivim korišćenjem zaštitne opreme.

U svih osam slučajeva bili su zaraženi ljudi koji su direktno radili sa pacijentima obolelim od ebole u Sijera Leoneu. Svih osmoro je evakuisano u Veliku Britaniju na dalje lečenje i svih osam je preživelo bez daljeg razvoja bolesti.

Naučnici na terenu bili su zadovoljni svojom procenom rizika. Na to gledaju kao na okvirni uspeh jer ni u jednom od osam slučajeva nije došlo do razvoja bolesti. Međutim, ne postoji konsenzus o tačnom riziku nakon izlaganja virusima.

Postoje i prethodno objavljeni izveštaji o preventivnim merama nakon izlaganja gde je kod pacijenata korišćena eksperimentalna vakcina koja je bila delimično efikasna kod životinja. Ta vakcina nije imala uspeha kod ljudi jer je virus u međuvremenu napredovao. Zbog toga se naučni tim odlučio za antivirusne lekove i antitela umesto za vakcinu.

Naučni tim je tokom rada odvojio još četiri slučaja: dva sa maksimalnim rizikom od dobijanja bolesti, a dva sa srednjim rizikom. Prva dva su primala faripiravir 10 sati nakon izlaganja u periodu od 10 dana. Bez podataka o vođenju tretmana, tim je odabrao veliku dozu od prvog do poslednjeg dana zbog maksimalnog rizika. Oba slučaja su tretirana i monoklonalnim antitelima drugog i petog dana tretmana. Druga dva slučaja sa srednjim rizikom imala su isto tretman favipiravirom, ali bez tretmana monoklonalnim antitelima. Sva četiri pacijenta dobro su podnela tretmane.

Naučnici navode da su imali veoma malo podataka u bazi o načinu lečenja, ali su mišljenja da su im odluke bile dobre. Navode hitnost međunarodnog konsenzusa o smernicama procene rizika izloženosti ebola virusu. Te smernice osmislio je Svetski stručni panel i odobrile se svetske zdravstvene organizacije, a mogu spasti mnoge živote i pomoći zdravstvenim radnicima na terenu.

Još članaka o eboli…

Ostavite komentar

Ostavite komentar