Krpelji i virusi

Iako je bolest pod imenom Hartlend virus izuzetno retka, sa samo dva zabeležena slučaja kod ljudi, nova studija otkriva da ova bolest vreba kod krpelja u severozapadnoj oblasti Misurija u Sjedinjenim Državama.
Istraživači nisu izdali saopštenja osim uobičajenih upozorenja da treba izbegavati kontakt sa krpeljima koji mogu nositi i ovu bolest.
„Ipak, treba imati na umu da postoji još jedan krpeljni patogen koji prenosi bolest“, kaže autor studije Heri Sevidž, medicinski entomolog američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
On dodaje da je Hartlend virus zaista redak, ali i da izveštaji o tome mogu biti nedosledni, jer testiranje za to nije lako dostupno.
Lajmska bolest je najpoznatija infekcija koja se prenosi preko krpelja, ali ima i nekoliko drugih. Nova vrsta infekcije je neobična jer je širi virus, a ne bakterija.
Dva poljoprivrednika iz severozapadne oblasti Misurija primeljna su u bolnicu sa dijagnozom bolesti 2009. godine, nakon dolaska u kontakt sa krpeljima. Tada je zabeleženo da ovaj virus izaziva groznicu, glavobolju, blagi proliv i nizak nivo belih krvnih zrnaca.
Obojica su hospitalizovana sa teškim oblikom bolesti, ali su se oporavili.
Nova ispitivanja
Prošle godine, naučnici su se rasporedili po severozapadnoj oblasti Misurija i prikupili neverovatnih 56.428 krpelja na 12 lokacija, uključujući i farme dvojice zaraženih. Krpelji su uhvaćeni u divljini i skidani su sa konja i pasa.
„Izgleda da su krpelji inficirani u stadijumu larve kada su ugrizli životinju koja je zaražena virusom. Istraživači rade na testu pomoću kojeg će se identifikovati virus kod obolelih ljudi,“ dodaje Sevidž.
Međutim, nije jasno da li će i u kojoj meri test biti od pomoći, pošto bolest dolazi od virusa, pa antibiotici ne mogu da se koriste pri lečenju. Takođe, za sada nije jasno ni da li ovaj virus predstavlja veću opasnost.
„Dva zabeležena slučaja predstavljaju ozbiljne slučajeve oboljenja, što znači da onda možda postoji mnogo drugih lakših slučajeva koji prolaze nedijagnostikovani. Sve dok se ne sprovedu testiranja na većem broju pacijenata, mislim da nećemo znati potpunu implikaciju ovog virusa“, kaže dr Lukas Blanton, predavač na Univerzitetu u Teksasu sa Medicinskog ogranka u Galvestonu.
Zaštita
I pored toga što je ovaj slučaj virusa zabeležen daleko od naših krajeva, poznato je da su krpelji nosioci više bolesti, pa zbog toga treba voditi računa o riziku od krpelja i oslanjati se na zaštitnu odeću i sredstva protiv insekata.
Izbegavajte prolazak ili „valjanje“ po gustoj travi i korovu, a ako već nešto radite (čupate travu i slično), korisite rukavice. Ako profesionalno prolazite duže vreme kroz gustu travu, nosite čizme, plastične kecelje, kamašne i sličnu obuću i odeću. Na pomenute načine sprečićete da krpelji dođu do vas.
Proverite da vaše domaće životinje ili ljubimci nemaju krpelje jer će to biti loše po njih, a mogu preći i na vas.
Nakon boravka u prirodi (piknik, izlet, planinarenje, sunčanje, poljoprivredni radovi…), preporučuje se zamena odeće, trešenje odeće i tuširanje. Posle ovakvih aktivnosti pregledajte delove tela koji su bili izloženi eventualnom uticaju krpelja, a naročito decu detaljno pogledajte.
Uklanjanje krpelja uz pomoć alkohola, benzina ili pincete ne preporučujemo, jer bi to trebalo da uradi medicinsko osoblje. Ako sumnjate na ujed krpelja ili „nepoznatog insekta“ a pojavljuje se neko veće crvenilo ili otoci, obavezno bi trebalo kontaktirati lekara kako bi se delovi insekta uklonili, a simptomi eventualne alergije sprečili.

Ostavite komentar

Ostavite komentar