Šta još ne znamo o eboli?
Tek kada su prvi pacijenti oboleli od ebole stigli u SAD i Evropu, nastala je potreba da se brzo stiču nova znanja. Lekari i ostalo medicinsko osoblje u bolnicama mislili su da su pripremljeni i da sve znaju o eboli, ali brzo se ispostavilo da su imali dosta propusta u komunikaciji.
Zdravstveni zvaničnici ubrzo su se npr. susreli sa problemima u vezi sa ebola-kontaminiranim otpadom. Takođe se tražio odgovor na to koliko su eboli izloženi ljudi u svojim kućama, na javnim mestima, u školama ili na radnim mestima. Roditelji dece školskog uzrasta želeli su da razumeju rizike slanja dece u školske učionice. Uočeni su i nedostaci u sistemu pregleda, selekcije i izolacije (karantina) putnika koji dolaze iz „sumnjivih“ područja.
Šta još ne znamo o eboli?
Priznati naučnici u svetu imaju odgovore na neka pitanja o eboli, ali upozoravaju i na mnoge nepoznanice:
1. Zašto su ljudi toliko podložni eboli?
Na ovo pitanje dr Elke Muhlberger, mikrobiolog sa Medicinskog fakulteta pri Bostonskom univerzitetu, kaže da ebola virus izaziva veoma tešku bolest kod ljudi, majmuna i velikih majmuna. Jedan od velikih problema koji se postavlja pred ljude jeste i to što su veliki majmuni ionako veoma blizu istrebljenja.
Druge životinje kao što su miševi, zamorčići i slepi miševi, nemaju nikakvih problema, jer je njihov organizam otporan na infekcije ebola virusom, tako da se ne razbole i kad budu zaraženi.
Dr Elke postavlja pitanja na koja istraživači treba da daju odgovore: “Ako smo u odnosu na druge životinje manje otporni na ebolu, zašto smo toliko ranjivi? Koje su razlike između imunog sistema miševa i ljudi?“
2. Koji pacijenti „bolje“ a koji „lošije“ šire virus ebole?
Dr Amesh Adalja, specijalista za infektivne bolesti na Univerzitetu u Pitsburgu, odgovara na deo pitanja: „Znamo kako se ljudi inficiraju ebolom. To se dešava bliskim kontaktom sa telesnim tečnostima zaraženih pojedinaca ili životinja, ali ne znamo da li neki ljudi mogu da šire bolest brže i bolje od drugih.“
Dr Adalja navodi kao primer velike boginje, kada su pacijenti koji krvare iz usta i nosa, više zarazni nego oni koji imaju bolest bez krvarenja.
Kod ebole nije jasno da li su rizičniji „bolesniji“ pacijenti od pacijenata koji imaju blaže simptome. Pacijenti koji su teško bolesni obično su manje pokretni, ali možda se osobe oko njih „lakše i brže“ inficiraju?
Sa druge strane, ne zna se da li pacijenti sa blažim simptomima više šire infekciju jer su i pokretniji.
Ono što se sigurno zna: lična i kolektivna higijena znatno poboljšavaju zaštitu od ebole.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.