Strahovi davalaca krvi

Istraživači sa Mejo klinike u Ročesteru, SAD, kažu da samo 3% stanovnika te zemlje koji mogu biti davaoci krvi – krv i daju. Kako bi podstakli više ljudi da daju krv, oni navode najčešće strahove zbog kojih ljudi ne doniraju krv i načine kako da ih prevaziđu.
Strah od igala
Igle koje se koriste prilikom davanja krvi definitivno nisu veličine harpuna, kako to fobični ljudi mogu da pomisle. Davaoci krvi osete ubod iglom kakav se oseti prilikom običnog vakcinisanja.
Možete da mislite o tome kao o dobijanju zaštite od gripa, ali u isto vreme, jednom donacijom krvi možete biti od pomoći za najmanje troje ljudi. Osim toga, osobe koje se plaše igala mogu da obuzdaju svoj strah tako što će posetiti lokalni zavod za transfuziju kako bi se uverili kakve se igle koriste.
Strah od krvi
Kada dajete krv, ne znači da morate i da je vidite. Centri za davanje krvi mogu da vam omoguće da nešto drugo gledate ili čitate dok dajete krv.
Strah od nesvestice
Zdravstveni radnici u zavodima koji se bave prikupljanjem krvi preduzimaju sve mere kako bi sprečili davaoce krvi da padnu u nesvest. Pri davanju krvi nesvestica se dešava veoma malom broju ljudi, a istraživanja su pokazala da, ako vam se to jednom desi, ne znači da će se dogoditi opet.
Strah od mučnine
Ovu fobiju je veoma lako izbeći. Pojedite zdrav doručak ili drugi obrok i unosite dovoljno tečnosti, a zatim idite da date krv. Obrok pre doniranja je važan, jedino treba izbegavati masnu hranu.
Ne treba razmišljati o davanju krvi kao o nečemu što je strašno, što će vas dovesti u stanje anksioznosti. Dobra ideja je da pre odlaska razmišljate o nečemu lepom ili da nešto uradite. Sve što može da odvlači pažnju jeste ključ za uspešno davanje krvi.
Strah da će davanje krvi dovesti do zdravstvenih problema
Potencijalni davaoci se najpre testiraju na zdravstvene probleme kako bi bili sigurni da su dovoljno zdravi da doniraju. U većini slučajeva, davanje krvi je dobro za zdravlje, jer će u osnovi tako organizam formirati novu i nadoknaditi datu količinu krvi.
Da bi se sprečilo širenje HIV-a, hepatitisa ili drugih bolesti, koriste se igle i druga oprema za transfuziju krvi za jednokratnu upotrebu, a za svaku osobu se koristi nova. Dakle, nema šanse da ćete se zaraziti nekim virusom koji se prenosi putem krvi, jer prilikom davanja nećete doći u kontakt sa tuđom krvlju.
Nakon dobrovoljnog davanja, davaocima se kaže da odmore i posede oko 15 do 30 minuta i dobiju nešto za jelo i piće. Nakon davanja krvi, trebalo bi da se izbegavaju naporne vežbe ili dizanje tereta u narednih 6 sati do 24 sata. Osim toga, davaoci se mogu vratiti svojim normalnim aktivnostima.
Napomena
Prilikom pokušaja ublažavanja strahovanja od davanja krvi, takođe je važno da se napomene uobičajena zabluda, odnosno to što mnogo ljudi smatra da u centrima za transfuziju ima dovoljno krvi, a ako je prijatelju ili članu porodice potrebna transfuzija, ima dovoljno vremena da onda daju krv i tako im pomognu.
Zdravstveni radnici obično kažu da uvek postoji neko kome je krv potrebna, a to je stvarno tačno – krvi nema nikad dovoljno. Nažalost, krv je najpotrebnija najbolesnijim osobama ili učesnicima u nekim nesrećama (udesima), pa zato uvek treba imati u vidu da svaki put kada date krv, možete napraviti veliku razliku između nečijeg života i smrti.

Ostavite komentar

Ostavite komentar