Dete nije zamena

Deca su divna, i divno je imati ih, ali ima onih koji od dece očekuju nešto što deca jednostavno nisu. Očekuju da im uspeh deteta zameni to što oni sami u nečemu nisu uspeli, i smatraju dete nezahvalnim ako ono ima drugačije želje i planove.

Foto: lcr3cr/Pixabay.com

Foto: lcr3cr/Pixabay.com

Neretko, uz to ide i priča o žrtvovanju. Recimo, mama je ostala u drugom stanju dok je bila na drugoj godini prava, rešila je da rodi i prekinula je studije, na koje se nikad nije vratila. Kasnije, detetu priča da se ona žrtvovala za njega, mogla je da ima dobru karijeru kao pravnik, da bude i doktor prava, ali, eto, žrtvovala se za dete. I sad želi da to dete ima uspešnu pravničku karijeru i da bude doktor prava, a dete, recimo, želi da studira nešto drugo, ili ne želi da studira uopšte, obožava automobile i želi da bude automehaničar. Mama to shvati kao izdaju – sve je žrtvovala za dete, a ono je sada nezahvalno (uzgred, uopšte nije sigurno da bi mama postala doktor prava čak i da nije rodila, nije bila baš neki student).

Sličnih primera ima mnogo. Iz ovog ili onog razloga roditelji ne ostvare neku svoju ambiciju – razlog često nema veze sa detetom, već sa time što je taj roditelj odustao, ili nije ni imao kapacitet za ostvarivanje takve ambicije, a kao „zgodan izgovor“ mu je došlo žrtvovanje za dete – i onda zahtevaju da tu ambiciju ostvari dete. I misle da će onda nestati taj osećaj neuspeha koji imaju. A neće.

Ako vam ne uspe da nešto postignete, neće vas utešiti ako to postigne vaše dete. Ne kažemo, radovaćete se uspehu svog deteta, to je normalno, ali i dalje to konkretno postignuće (pravnička karijera, na primer) neće biti vaše. I osećaj neuspeha će ostati. Neretko, roditelji, kada nateraju dete da učini ono što oni žele, i dete postigne uspeh, shvate da i dalje imaju osećaj neuspeha, pa teraju dete na sve više i više, nikada nisu zadovoljni njime, i odbijaju da prihvate da zapravo nisu zadovoljni sobom – a, jasno, lakše je terati dete da postigne uspeh u karijeri nego taj uspeh postići sam. I to uništi odnos između roditelja i deteta, dete se oseća nevoljenim i kao da je izneverilo roditeljska očekivanja, a roditelji su nezadovoljni pa su nezadovoljni.

Ukoliko želite uspeh u nekoj određenoj stvari, jedino što će vam pružiti zadovoljstvo i osećaj postignuća jeste da u tome uspete vi – ne neko drugi, pa ni vaše dete. Da i ne spominjemo da je dete osoba za sebe, sa sopstvenim snovima, nadama i željama, i da je potpuno nefer nametati mu tuđe, kako bi postalo zamena za nečiji uspeh.

Ostavite komentar

Ostavite komentar