Vedrinom do užitka

Često od svojih prijatelja čujemo kako bi trebalo da se razvedrimo i da više uživamo u životu. To se odnosi i na ljubav i na posao kojim se bavimo; tu spadaju i odnosi s prijateljima. I, naravno, često su naši prijatelji u pravu, ako ne i uvek, ali je ponekad teško razvedriti se i uživati. Tražimo pogodno vreme (kog nikad nema dovoljno), tražimo pogodno mesto (koje je na nekoj egzotičnoj lokaciji, obično nedostižnoj), tražimo pravu osobu (iako znamo da termin "prava" ne znači ništa), tražimo da nas neko drugi razvedri, možda čak i da uživa umesto nas jer mi od tolikih potražnji više jednostavno ne možemo da se prepustimo užitku.
Uz sav oprez kojem smo sami sebe izložili nije ni čudo što nema ništa od razvedravanja koje nam se savetuje. O užitku da i ne govorimo. Kad samo čujemo šta nam je sve potrebno – odmah odustajemo. Potrebno je da upotrebimo svu snagu svog šarma, seksepila (ma kog pola bili), znanja i umeća da bismo slomili jedan tako tvrd orah kao što je uživanje u životu. Čak i kad osećamo da smo u sjajnom životnom periodu, nekako se ni tada ne prepuštamo uživanju jer nas urođena paranoja tera da razmišljamo o tome da posle svakog mirnog perioda mora da nastupi period bure. A za buru se treba pripremiti. Treba obnoviti plivačke lekcije (jer nam niko neće baciti gumu za spasavanje); treba povećati kapacitet pluća (jer nekad mora da se duboko zaroni ispod prljavštine); treba odoleti svim udarima koji će da uslede.
Tako nas prijatelji savetuju da se razvedrimo, a mi ih posmatramo sa strane i nekako nam je bez veze to što znamo da ni oni nisu u stanju da primene taj "razvedri se" savet zlata vredan. Na kraju se ispostavlja da je uživanje zapravo veoma težak proces koji ne ide bez "visinskih" priprema i mukotrpnog rada.

Ostavite komentar

Ostavite komentar