Hasta Siempre, Če

Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara ili samo Če; rođen 14. juna 1928. u mestu Rosario, u Argentini.
Najpoznatiji revolucionar sveta, marksista, kubanski gerilski vođa i teoretičar, lekar, diplomata i pisac Ernesto Če Gevara, ubijen je 9. oktobra 1967. u bolivijskom selu La Igera, dan nakon što je zarobljen. Iako ima onih koji tvrde da je „ umeo da bude i svirep“, njegovu istorijsku važnost niko ne osporava.

Američki časopis Tajm proglasio je Čea „jednim od dvadeset najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi 20. veka“, a prema oceni Akademije umetnosti u Merilendu njegova fotografija, čiji je autor Alberto Dijaz, predstavlja „najpoznatiju fotografiju na planeti i simbol 20. veka“

Čuvena fotografija Če Gevare, fotografa Alberta „Korde“ Dijaza, od 5. marta 1960. godine

Čuvena fotografija Če Gevare, fotografa Alberta „Korde“ Dijaza, od 5. marta 1960. godine

Pohvale na račun Gevare nikada nije štedeo ni čuveni borac protiv aparthejda Nelson Mandela, koji ga je smatrao „inspiracijom za svakog slobodoljubivog čoveka“, dok je filozof Žan- Pol Sart rekao da je Če „živeo svoje reči, govorio svoja dela, i njegova priča i priča sveta išle su paralelnim tokom“.

Poštovanje čoveku koji se angažovao u pokretima za oslobađanje od diktatorskih režima putem gerilske borbe u nekoliko država iskazao je i kolumbijski pisac Gabrijel Garsija Markes, koji je jednom prilikom rekao da bi „mogao da piše hiljadu godina, na milion strana o Če Gevari“. Meštani bolivijskog sela u kojem je ubijen smatraju ga bićem nadljudskih sposobnosti i imaju običaj da kažu „Če, pomozi nam da zemlja dobro rodi“. Neki od njih nazivaju ga i „Sveti Ernesto od La Igere“.

Kubanci slave Gevaru kao jednog od najvećih narodnih heroja, a njegov saborac i nekadašnji lider te države Fidel Kastro opisao ga je kao „čoveka dubokih ideala, čoveka u čijem umu se komešao san o borbi“.

Če je i izvan Latinske Amerike postao moderan mit, jedan od najuzbudljivijih simbola našeg vremena. Takav je ostao i na Kubi. Takav je bio kada je kročio na njeno tle: neposredno nakon što je u Gvatemali stigao da vidi poraz revolucije, na Kubi je postao saučesnik u njenoj pobedi. U kubanskoj revoluciji, koju je zajedno sa Kastrovim barbudosima pripremao još u Meksiku, on je imao važne vojničke zadatke i odgovorne političke dužnosti. U završnoj ofanzivi rukovodio je jednom od najznačajnijih bitaka, zatim je sa Kastrom razrađivao koncept oružanih snaga i agrarne reforme, nakon toga postao direktor Nacionalne banke, naposletku ministar industrije… Kao neumorni emisar kubanske revolucije, posetio je mnoge zemlje Azije, Afrike i Evrope, a sastao se i s Titom na Brionima. Posebno se trudio da ostvari bliže veze između novooslobođenih zemalja Azije, Afrike, Kube i Latinske Amerike, tri siromašna i buntovna kontinenta.

U govoru održanom u decembru 1964. u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku Če Gevara je kao zvaničan predstavnik Kube predstavio svoju viziju Latinske Amerike kao „porodice od 200 miliona ljudi koje muče iste muke“.

„Stranice ovog dela istorije pisaće gladne indijanske mase, seljaci bez zemlje, iskorišćavani radnici i napredne mase. U ovim trenucima anonimne mase počeće da pišu sopstvenu istoriju sopstvenom krvlju i ponovo će steći ona prava kojima se svi smeju već 500 godina. Talas gneva očistiće Latinsku Ameriku i radničke mase, koje okreću točak istorije, prvi put će se probuditi iz surovog sna u koji su gurnuti“, poručio je sa govornice.

Che-Guevara-And-Fidel-Castro-1197x16001

Če i Kastro

Če je napustio Kubu oktobra 1965, objasnivši u oproštajnom pismu Kastru da su njegove „skromne mogućnosti“ potrebne drugim delovima sveta. „Ja mogu da učinim ono što je tebi uskraćeno zbog odgovornosti koju imaš pred Kubom… Na novim bojištima nosiću u sebi osećanje da vršim najsvetiju od svih dužnosti: boriti se protiv imperijalizma svugde gde on postoji. Oslobađam Kubu svake odgovornosti, osim one koja proizilazi iz njenog primera“, napisao je svom prijatelju.

Poslednja stanica na Čeovom životnom putu bila je Bolivija, gde je stigao 6. novembra 1966, u želji da podigne revoluciju. U ustaničkoj bazi sačekala ga je grupa kubanskih gerilaca, dok je oko dva meseca kasnije tu stigao i Mario Monhe, generalni sekretar Komunističke partije Bolivije.

Budući da dogovor o saradnji nije postignut, Čeu je ostalo da se bori bez podrške bolivijskih komunista. Ubrzo potom, vlade Bolivije i Vašington su saznali za njegovo prisustvo u Boliviji i počeo je lov na njega, koji je obuhvatao oko 1.500 ljudi, što pripadnika bolivijskog režima generala Barijentosa, što operativaca CIA. U narednim mesecima je usledio niz oružanih sukoba između Čeove gerile i vladinih trupa.

che_guevara
Osmog oktobra 1967. kod sela La Igera, nakon kratkog i slučajnog okršaja vatrenim oružjem, bolivijska vojska je iz zasede uhvatila Čea i nekoliko njegovih saboraca. U čekanju da dođu nadležni nadređeni, Gevara je prebačen u obližnju seosku školu, gde je ubijen narednog dana.

Nakon smrti, bolivijski lekari su mu amputirali šake, a vojska je odnela leš na nepoznatu lokaciju, odbijajući da kaže da li je kremiran ili sahranjen.

Krajem 1995. godine, penzionisani general Mario Vargas ispričao je Džonu Liju Andersonu, autoru knjige „Če Gevara: Revolucionarni život“, da je Gevara sahranjen kod stare aerodromske piste u Valje Grandeu. Jula 1997. tim kubanskih geologa i argentinskih forenzičara našao je na toj lokaciji ostatke sedam tela u dve masovne grobnice, uključujući jedno bez šaka. Bolivijsko ministarstvo unutrašnjih poslova je identifikovalo leš kao Gevarin, nakon provere zuba. Međutim, u vreme iskopavanja javio se i general Gari Prado, tvrdeći da su navodi o Čeovom sahranjivanju lažni, odnosno da je on kremiran, a njegov pepeo razasut po planini.

Ipak, 17. oktobra 1997. pronađeni ostaci za koje se smatra da su Čeovi, zajedno sa šest ostalih iskopanih tela, sahranjeni su uz vojne počasti u mauzoleju u kubanskom gradu Santa Klara, gde je Gevara svojevremeno vodio trupe u revoluciji.

„Hasta Siempre“ – „do večnosti“ na španskom, naziv je pesme iz 1965. godine kubanskog kompozitora Karlosa Puebla, napisane kao odgovor na oproštajno pismo koje je Ernesto Če Gevara uputio kubanskom vođi i narodu krenuvši za Boliviju, gde je ubrzo i izgubio život.

Pesma opisuje lik i ulogu Ernesta Če Gevare u kubanskoj revoluciji, i do sada ima preko 200 verzija. Ovo je jedna od najpoznatijih:

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar