Kako razgovarati sa decom o terorističkim napadima?

Kako je moguće da slatka mala beba poraste u teroristu?”, tužno je desetogodišnji pariski dečak upitao Fransoaza Dufora, glavnog urednika časopisa „Le pti kotidjen”, koji je doveo grupu mališana u redakciju ovih novina kako bi sa njima razgovarao o terorističkom napadu, u kome je ubijeno 129 osoba.

„Zašto su teroristi ubili ljude koji im nisu učinili ništa nažao?”, zanimala se jedna sedmogodišnja devojčica, dok je njenog vršnjaka zanimalo da li su zli ljudi pucali i na decu.

Kako su teroristi odabrali mete za napad, da li teroristi ne vole fudbal i rokenrol, zašto je neko pobio ljude da bi na kraju ubio sebe – bila su samo neka od pitanja na koje su pariski mališani želeli jasne i nedvosmislene odgovore. Razumljivo, najveći broj dece je zanimalo da li će teroristi da ponove napad.

Fransoaz Dufor im je odgovorio: „Policija će učiniti sve da vas zaštiti, ali ja nisam u mogućnosti da vam kažem da li će biti novog napada”.

Foto: Beta

Foto: Beta

Objašnjavajući zbog čega je imao potrebu da se uživo sretne i porazgovara sa svojim malim čitaocima, glavni urednik „Le pri kotidjena” koji je namenjen deci uzrasta od 6 do 17 godina iskreno je rekao: „Deca ne žive na Marsu. Oni žive u istom svetu kao i mi. Zato su im potrebna objašnjenja šta se dešava u tom svetu. Ja mislim da deci ne treba pokazivati fotografije žrtava, niti scene nasilja –prednost treba dati razgovoru o nasilju.”

U specijalnom izdanju „Liberasiona” za decu, urednici ovih novina objasnili su svojim malim čitaocima da je to što se dogodilo veoma tužno i teško, da se napadi retko dešavaju, ali da u ovom trenutku niko ne može da im obeća da neće biti još napada. Uticajna psihoanalitičarka Fransoaz Folto roditeljima savetuje da budu iskreni sa svojim mališanima, jer oni treba da razumeju šta se dešava u svetu oko njih.

„I u teška vremena i kada se dešavaju strašne stvari u životu, roditelji moraju deci da govore istinu i moraju da pomognu detetu da obrade tu istinu. Gore je kada dete oseća da nešto nije u redu, a roditelji ćute, nego kada mu saopšte istinu, ma kako strašna ona bila.”

Na isto pitanje – kako deci objasniti šta se dešava – psiholog Spomena Milačić kaže:

„Za početak – sklonite dete od televizora. Ono ne mora da gleda slike ubijanja i rat uživo. Ako se ipak nađe ispred malog ekrana, dete ne sme da sluša samo glas izveštača, već i objašnjenje roditelja. Mama i tata moraju da „prevedu” strašne događaje sa televizije na jezik dečjeg razumevanja i da im daju značenje. Mislim da o tome mora da se govori u okviru predmeta ’Građansko vaspitanje’. Ovih dana sam pričala sa koleginicom koja predaje ovaj predmet u jednoj školi i njen je utisak da deca imaju potrebu da spontano pričaju o tome. Mi moramo deci da objasnimo šta se dešava”, savetuje Spomena Milačić i naglašava da je za malu decu rat apstraktna stvar – ona ne razlikuju stvarnost od fikcije, niti teroristički napad u Parizu od video-igrice koju igraju svaki dan.

„Mora se imati na umu da saznanja o ratu deca ne primaju neposredno, već kroz emocije roditelja. Ako dete oseća paniku roditelja i ako je emocionalna klima u kući obojena strahom i ono će biti uplašeno”, objašnjava Milačić.

Spomena Milačić smatra da deca moraju da budu upoznata sa postojanjem tri religije – oni moraju da znaju da postoje ljudi koji smatraju da svi treba da misle i veruju isto kao i oni, ali i da postoje ljudi koji misle da je vera stvar izbora. Deca takođe treba da znaju da nisu svi muslimani nasilni – zbog toga roditelji prilikom objašnjavanja ko je počinio zločin ne treba da upotrebljavaju reč „svaki”, jer generalizacije utiru put stvaranju predrasuda.

Na konstataciju da francuski stručnjaci ovih dana debatuju šta treba odgovoriti na dečje pitanje „zašto neko ubija ljude“, ovaj psiholog kaže: „Decu ne treba lagati. Treba im reći da su teroristi ubili ljude koji se ne slažu sa njegovim verskim ubeđenjima.”

Šta detetu treba reći ako pita „Da li će to da se desi kod nas?”

„Mislim da treba odgovoriti: mama i tata će sve učiniti da te zaštite. Niko ne može da kaže da li će se to desiti nama, ali moraš znati da roditelji brinu o tebi. Dete se ne sme lagati, ali mu se mora pružiti optimistička vizija budućnosti”, zaključuje Milačić.

(Katarina Đorđević, „Politika“)

Ostavite komentar

Ostavite komentar