Tesla – ono što znamo i ono što ne znamo

Danas se u Srbiji obeležava Dan nauke i rođendan Nikole Tesle.

Autor fotografije iz 1893. godine Napoleon Sarony

Autor fotografije iz 1893. godine Napoleon Sarony

Desetog jula 1856. rođen je srpski fizičar i pronalazač Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike, tvorac „novog tehničkog poretka“; zahvaljujući njegovim izumima, postavljen je temelj i pravac vrtoglavog naučno-tehničkog razvoja ljudskog roda u 20. veku.

Pronašao je obrtno magnetno polje, trofazni sistem prenosa električne energije, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika, izuma bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije.

Pionir je i radio tehnike, bežične telegrafije, radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na slapovima Nijagare.

Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmeničnih struja, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu. Posle okončanja studija elektrotehnike u Gracu i kraćeg stažiranja u Budimpešti i Parizu, odselio se u SAD, čiji je državljanin postao 1884, ali je sve do smrti u Njujorku, na pravoslavni Božić 1943, održavao bliske kontakte s otadžbinom. U SAD-u je, proniknuvši u tajne oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, ostvario najveće naučne poduhvate. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. godine, jedinica za jačinu magnetnog polja dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jačine magnetnog polja. Rođen je kao četvrto dete Milutina i Đuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici u srpskom selu Smiljan u Lici.
Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela 7. januara 1943. godine u 87. godini života. I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla umire siromašan i u dugovima.

Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće“. Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače.
Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog hora Slovan, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija“, a onda srpsku pesmu Tamo daleko. Ostao je zabeležen i upečatljiv oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fjorela Henrija Lagvardije.
Kasnije 1943. godine Vrhovni sud SAD vratio je Tesli pravo na patent 645.576, priznajući mu prvenstvo na patent radija.
Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje sve pokojnikove lične stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena vrhunskom tajnom.

Sva Teslina lična imovina po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika dobila je etiketu „veoma poverljivo“ zbog prirode Teslinih otkrića i patenata.

Tesla u laboratoriji u Kolorado Springsu unutar „Uveličavajućeg prenosnika“ koji proizvodi milione volti napona.

Tesla sedi u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu unutar svog „Uveličavajućeg prenosnika“ koji proizvodi milione volti napona.

Čovek koji je izumeo dvadeseti vek
Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija.

Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike.

Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera – IEEE.

Osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Danas se, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli.
Govorio je mnogo jezika – srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.
Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek“ i nazivaju ga „Prometej dvadesetog veka“.
Nakon njegove smrti mnogi od njegovih izuma, teorija i tvrdnji su korišćeni neprimereno ili sa kontroverzama, da bi se podržale razne sumnjive teorije koje se sve smatraju nenaučnim. Većina Teslinog dela je nastala na principima i prema metodama prihvaćenim od nauke.

Međutim njegova ekstravagantna ličnost i bombastične i nerealne izjave ujedinjene sa neospornim genijem su ga učinile izuzetno popularnim među naučnicima graničnih oblasti i sledbenicima teorija zavere o „skrivenom znanju“.

Najvažniji pronalasci
 – Od 1943. Tesla se smatra pronalazačem radija, koji je predložen u patentu predatom Patentnom birou SAD 20. marta 1900. Pre toga se prvenstvo u ovom pronalasku davalo Markoniju, koji je imao više poslovnog duha.
 – Izmislio je električni asinhroni motor sa polifaznim alternatorom, sa tri faze u obliku zvezde, i sa komutatorom. Nikola Tesla je koristio jonizovane gasove za transformaciju električne energije na principima Volte, Herca i Faradeja, a po zakonima indukcije.
 – Bio je glavni promoter tehnike prenosa električne energije naizmeničnom strujom.
 – Godine 1889. zainteresovao se za visoke frekvencije i realizovao generator frekvencije od 15 kiloherca.
 – Počev od 1896, eksperimentisao je sa daljinskim upravljanjem. Razvio je Teslinu bobinu, na principu Hercovog oscilatora, što je bio prvi projektovani odašiljač talasa. Time je postavio temelje teleautomatike. Imao je ideju da će se jednoga dana bežičnom telegrafijom upravljati vozilima bez posade udaljenim stotinama kilometara. Načinio je dva ploveća objekta kojima se upravljalo telekomandama, od kojih je jedan mogao da roni. Njegovi patenti iz 1895. su u stvari specifikacije torpednog čamca bez posade, koji bi nosio šest torpeda dugih 4,20 metara.

Zanimljivosti
 – On je planove za njegove izume čuvao u glavi, a nije ih zapisivao zbog opasnosti od krađe.
 – U čast doprinosu nauci Nikole Tesle, na stogodišnjici njegovog rođenja 27. juna 1956. godine u Minhenu, Međunarodna Elektrotehnička Komisija, odlučila je da uvede jedinicu Tesla (T) za magnetnu indukciju. (T=Wb/m2 ili T=N/(m x A)) 
 – U svetu filma postoji nagrada koja je nazvana po Nikoli Tesli – zvanični naziv: Nicola Tesla Award in Recognition for Visionary Achievements in the World of Digital Technology and Sound. Nagrada se dodeljuje ljudima koji su postigli izuzetne rezultate u polju filmske tehnike. Do sada su je primili: 2005. – Džeri Luis, 2004. – reditelj Džejms Kameron, 2003. – reditelj Džordž Lukas, Sten Vinston…
 – Odlukom Vlade Srbije iz avgusta 2010. godine, dan rođenja Nikole Tesle 10. jul proglašen je Danom nauke u Srbiji.
 – Arhivska građa iz Tesline zaostavštine, iz Muzeja Nikole Tesle, je na osnovu odluke generalnog direktora Uneska, Koićira Macure, 16. oktobra 2003. godine upisana u registar Uneska Pamćenje sveta.
 – Američki hard rok bend Tesla je nazvan po našem naučniku kao izraz zahvalnosti što im je omogućio struju, bez koje ne bi postojale ni električne gitare.
 – Godine 1975. njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike.
 – 10. jula 1990. godine u američkom Kongresu je proslavljen Teslin rođendan. Na svečanosti su govorila devetorica kongresmena i senator Karl Levin iz Mičigena. Takva čast u američkoj istoriji nije ukazana ni jednom američkom naučniku, čak ni Tomasu Edisonu niti Aleksandru Grejamu Belu.
 – Postoji nebesko telo, asteroid, 2244 Tesla. Asteroid je otkrio sa beogradske Astronomske opservatorije, a zatim i imenovao astronom Milorad B. Protić.
 – Nils Bor je jednom prilikom rekao: Teslini genijalni pronalasci duboko su uticali na čitavu našu civilizaciju.
 – Američki inženjer i profesor B. A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao: Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi te industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene.
 – Tesla se hranio isključivo vegetarijanskom hranom.
 – Čuveni Muzej voštanih figura Madam Tiso, njujorški ogranak slavne londonske kuće, priprema figuru Nikole Tesle u vosku i postaviće je pored Aleksandra Bela, pronalazača telefona.
 – Iako su mnogi umetnici želeli da im Tesla pozira za portret, on je to gotovo uvek odbijao. Jedino je slikarki i princezi Vilmi Ljvov-Parlagi pošlo 1916. godine za rukom da ubedi Teslu da joj pozira. Svi ostali Teslini portreti rađeni su prema fotografijama. Tesli se nije dopalo osvetljenje u ateljeu i sam je načinio aranžman svetiljki čija je svetlost filtrirana kroz plavo staklo. Tako je nastao portret u tehnici ulja na platnu, poznat pod nazivom Plavi portret, koji je reprodukovan januara 1919. godine u časopisu Elektrikal Eksperimenter kao ilustracija uz Teslin autobiografski feljton Moji izumi i 20. jula 1931. godine na naslovnoj strani časopisa Tajm. Nije poznato gde se ovaj portret danas nalazi.
 – Tesla je samo jednom izrazio želju da neki umetnik izradi njegov portret. Godine 1939, 18. avgusta, uputio je tim povodom svom prijatelju, poznatom jugoslovenskom vajaru Ivanu Meštroviću telegram u Zagreb. Meštrović je sticajem okolnosti izradio Teslinu bistu tek 1952. godine. Odlivci ove biste čuvaju se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, u Muzeju Like u Gospiću i u Tehničkom muzeju u Beču.
 – Godine 1993, povodom pedesetogodišnjice smrti ovog velikog naučnika, a u sećanje na njegov neprocenjivi doprinos čovečanstvu, nastaje slika „Duh Tesle“ Dragana Maleševića Tapija. Ova slika našla se na naslovnoj strani kataloga izložbe organizovane ovim povodom u Muzeju savremenih umetnosti u Beogradu i ujedno predstavlja i jedno od najznačajnijih dela ovog srpskog slikara.
 – Umetnica Marina Abramović snimila je 2003. godine u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu video-instalacije Računajte na nas i Računajte na nas II, koje su inspirisane životom i delom Nikole Tesle.
 – Dejvid Bouvi – legendarni britanski muzičar, tumači ulogu Tesle u filmu Prestiž (2006), gde nastupa zajedno sa Hjuom Džekmenom, Kristijanom Bejlom, Majklom Kejnom i Skarlet Džohanson. Prestiž je režirao renomirani britanski reditelj Kristofer Nolan.
 – Američka kompanija Tesla motori prva je počela serijsku i masovnu proizvodnju čisto električnog automobila, prvo sportskog Tesla roudster tokom 2008. godine a potom 2012. i Tesla S porodični auto.
 – Krater Tesla se nalazi na Mesecu. Ima prečnik od 26 kilometara. Njegova selenografska širina je -2,0°, a dužina -132.0°

Tesla ili prilagođavanja anđela“ je film reditelja Slobodana Ž. Jovanovića u produkciji Radio Televizije Srbije iz 2001.godine. Kao inspiracija Stevanu Pešiću da napiše ovu dramu poslužio je intervju koji je 1899. godine naučnik Nikola Tesla dao za časopis „Besmrtnost“ u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu.

Intervju pokriva razne od teme od ishrane do Univerzuma i sve bi bilo sasvim obično da Tesla nije „ukinuo“ vreme i prostor. Posle ovakvog „putovanja“ novinar više nikada neće biti isti, a ni mi.

Muzej Nikole Tesle u Beogradu na žalost ne poseduje nikakve podatke koji bi potvrdili da se navedeni intervju zaista i dogodio:

 

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar