Buđ u stanu

Dolazi zima, a na zidu i plafonima su se pojavile crne tačkice buđi, dok se neprijatan miris širi stanom. Najčešće zaboravimo da se pozabavimo ovim problemom do zime, kad se on najviše ispoljava.
Buđ se poput ostalih pečuraka prenosi sporama, lako se hvata na bilo koju vlažnu površinu, a za rast joj nije potrebno čak ni svetlo. Postoji velik broj različitih vrsta buđi i sve su štetne za ljudsko zdravlje; neke izazivaju akutne probleme s disajnim organima, neke izazivaju alergije, a neke su i kancerogene. Sve u svemu, ovaj problem ne bi trebalo zanemarivati niti shvatati olako.
Vlaga, koja pogoduje razvoju plesni, pojavljuje se u stanovima i kućama usled kondenzacije pare iz vazduha na zidovima i plafonima. Vodena para u stanu je neizbežna, postoje čak i statistike o tome koliko kilograma vodene pare proizvedu dvočlana i tročlana porodica i ostale višečlane porodice dnevno i u toku spavanja. Dodatni problem izazivaju upotreba kupatila, kuvanje i peglanje, sušenje veša.
Vlaga i buđ se obično javljaju zbog konstrukcijskih propusta prilikom zidanja objekta. Naime, prilikom zidanja objekata desi se da se zbog nepoznavanja materije, ili zbog nekih drugih navika ne odradi potpuna toplotna izolacija, pa se na građevini pojave mesta s intenzivnijom razmenom toplote, takozvani toplotni mostovi. Na takvim mestima zidovi su hladniji od okolnih površina, a ova pojava se u stanu manifestuje kroz rošenje zidova i plafona i stvaranje buđi.
Postoji više vrsta toplotnih mostova. Pored toga što se na njima pojavljuje plesan, oni su i mesta na kojima dolazi do gubitaka u toplotnom bilansu, pa zimi utiču i na račun za grejanje. Uz toplotne mostove koji su posledica loše izolacije, tu su i stakla na prozorima i vratima, ali ona će biti tema neke druge priče.
Problem se kratkoročno može rešiti čišćenjem mesta na kojima se pojavila buđ, tretiranjem tih mesta nekim fungicidnim sredstvom ili sredstvom za dezinfekciju (često se kod nas u tu svrhu koristi varikina) i zatim prekrečavanjem tih mesta bilo kojim poludisperzivnim premazom. U svetu i kod nas postoji čitav niz sredstava koja sa manjim ili većim uspehom sprečavaju pojavu buđi. Postoje i "apsorberi vlage". Obično je reč o plastičnoj kutiji s tabletom kalcijum-hlorida, koji ima veliku moć sakupljanja i upijanja vlage. U donjem delu kutije je spremnik za sakupljanje vode. U radu sa fungicidima treba biti dodatno oprezan. Obično su to agresivne i po zdravlje veoma štetne supstance, ali je neophodno uništiti spore da bi se sprečilo njihovo širenje na ostale površine ili ponovno pojavljivanje na istim mestima.
Takođe, mora se povesti računa i o provetravanju prostorija. Naši ljudi često greše pa smatraju da se vetrenjem zimi napravi više štete nego koristi. Zimi je spoljni, hladniji vazduh manje relativne vlažnosti od onog u stanu, tako da vetrenjem možete postići delimično isušivanje vlažnosti u vazduhu u stanu, a usput se i čovek oseća prijatnije ako se relativna vlažnost vazduha drži u razumnim granicama. Preporuke za leto su 40-55%, a za zimu 40-65% relativne vlažnosti vazduha u prostorijama u kojima živite i radite.
Dugoročno i jedino stvarno rešenje je otklanjanje uzroka ovog problema. Ako je moguće, valja otkloniti konstrukcijske propuste. Treba uraditi dodatnu izolaciju zidova i plafona, popraviti oštećenu izolaciju na sastavima vrata i prozora sa zidovima, kutije za roletne takođe mogu da predstavljaju problem. Dodatnu izolaciju, na primer, stiroporom trebalo bi raditi sa spoljašnje strane zidova (često se pribegava polurešenju sa izolacijom iznutra, pa se tad desi – ako je izolacija nepropusna za vodu – da se zidovi "znoje"). O toplotnoj izolaciji i problemima koji se javljaju prilikom izvođenja izolaterskih radova ima još mnogo da se kaže i biće rečeno u nekoj drugoj temi.

Ostavite komentar