Grinje: nevidljiva napast

Foto: WikiImages/Pixabay.com

Foto: WikiImages/Pixabay.com

Jedan od najčešćih uzroka alergija uz neizbežni polen jesu grinje. Grinje su paraziti koji u kućnim uslovima žive na posteljini, tepisima, zavesama i drugim vlaknastim materijalima. Takođe, bujaju i po kuhinjama. To su paukoliki insekti tipa zglavkara koji se hrane izumrlim ćelijama kože i raznim drugim organskim materijama.

Tokom rasta grinje odbacuju delove kutikule, a udisanje grinja, delova njihovog hitinskog tela, delimično svarene hrane (fekalija) mogu izazvati alergije, rinitis, konjuktivitis, dermatitis, a često mogu prouzrokovati i astmu. Enzim (DerP1) koji je odgovoran za izazivanje alergija nalazi se u fekalijama grinja. Njegov miris se najjače oseti u neispražnjenoj kesici usisivača (nije neophodno da je njuškate).

Neophodni uslovi za razmnožavanje grinja su vlaga (preko 60%) i izvor hrane (u ovom slučaju – čovek). Kada je vlaga u kući ispod optimalne, grinje funkcionišu sporije, postaju uspavane i izumiru. Što se tiče hrane, čovek godišnje odbaci 300-400 grama mrtvih ćelija kože, a grinje se pored njih, kako smo već napomenuli, hrane i mnogim drugim organskim materijama. One nemaju želudac i najveći deo varenja obavljaju izvan organizma. Zato luče enzime na hranu da bi je svarile pre unošenja u organizam. Grinje jedu jednu istu česticu hrane više puta ostavljajući je da se sama rastvori. Česticu koju grinja više ne jede naučnici nazivaju fekalijom grinje.

Evo nekoliko saveta o tome kako se boriti protiv ove napasti.
Već smo spominjali neophodnost redovnog provetravanja životnog prostora, naročito u zimskom periodu. Pored izmene vazduha u prostoriji, na taj način snižavate i relativnu vlažnost vazduha u kući.

Redovno uklanjanje prašine usisavanjem, brisanjem, a naročito usisavanjem usisivačem na paru (na ovaj način se razlažu složeni enzimi i smanjuje opasnost od alergije) nepovoljno utiče na razvoj grinja i usporava njihova dejstva.

U letnjem periodu poželjno je osunčati posteljinu, jastuke, pokrivače (grinje van kuće nisu u stanju da prežive direktne sunčeve zrake).

Pranje tkanina čistom vodom takođe ubija veliki broj grinja, a još je sigurnije ako je voda u kojoj perete tkanine toplija od 60 stepeni Celzijusovih i ako u tako toploj vodi namačete tkanine više od sat vremena. Izbeljivači i jaki deterdženti ne ubijaju grinje. Neke druge hemikalije, kao što su taninska kiselina i benzil-benzoat, mogu da smanje broj grinja, ali su rizične za upotrebu pošto i same mogu da izazovu alergije.

Jedna od manje popularnih mera je izbacivanje iz upotrebe svih tepiha, raznih prekrivača, ukrasnih jastučića, zavesa, ili makar njihova zamena nekim napravljenim od manje vlaknastih materijala.

Ostavite komentar

Ostavite komentar