Društvene mreže – novi igrači u digitalnom bankarstvu?

Bankarskoj delatnosti, koja je doživela pravu revoluciju od 1984. kada je Epl izbacio prvi Mekintoš i Finska uvela prvo onlajn plaćanje, predstoji dalji preobražaj a njega će diktirati očekivanja klijenata, tehnološke inovacije i novi igrači, poput e-trgovaca i društvenih mreža.

Kako je rečeno danas na konferenciji #Digitalno2016, održanoj u organizaciji magazina Njuzvik u beogradskom hotelu Kraun Plaza, razvoju onlajn bankarstva pečat je dala banka Nordea, nastala spajanjem banaka iz nordijskog regiona, čije su pionirske  e-banking inovacije kasnije primenile mnoge zemlje sveta na svojim tržištima.

Već 2011. godine trećina svetske populacije je koristila onlajn servise za obavljanje bankarskih poslova, pri čemu su nordijske zemlje daleko prednjačile u odnosu na ostatak sveta, dok pozicija Srbije na toj listi ne korespondira stvarnom inovativnom i ljudskom potencijalu koji imamo u IT sektoru.

Foto: Beta

Foto: Beta

Izvršni direktor Nordik Biznis Alijanse, Andreja Pavlović, kaže da je ipak optimista u pogledu perspektiva onlajn poslovanja u Srbiji, i ocenjuje da je budućnost tog sektora u našoj zemlji jako svetla.

„Srbija je već neko vreme međunarodno prepoznata kao kolevka inovacija sa dosta dobrih ideja, talenata i kvaliteta, pre svega u ljudima koji se ovde bave ICT sektorom, pa samim tim i inovacijama u oblasti bankarstva, koje idu ‘ruku pod ruku’ sa ostalim inicijativama u ovoj oblasti“, navodi Pavlović.

U tom pogledu, kako dodaje, beležimo znatan rast zastupljenosti korisnika onlajn usluga u oblasti bankarstva.

Prepreku za znatno brži napredak ekspanzije broja onlajn klijenata vidi u informatičkoj pismenosti, jer trenutno u Srbiji većina stanovništva ne koristi internet, odnosno nema ga na raspolaganju, pa je samim tim i pristup onlajn bankarstvu blokiran.

„Međutim, svako od građana Srbije ko ima pristup internetu, to su studije pokazale, jako brzo uči, jako brzo se adaptira i prelazi na neke od specijalizovanih usluga u oblasti onlajn bankarstva“, ističe Pavlović.

Kao jednu od kočnica za masovnije korišćenje onlajn plaćanja, bankarski poslenici ističu i kulturološki momenat, odnosno naviku naših građana da plaćaju robu kešom u prodavnici.

Takođe, kada proizvod naruče putem interneta, radije ga plaćaju pouzećem, odnosno po prijemu pošiljke, što ukazuje na izvesno nepoverenje u onlajn transakcije.

„Bezbednost jeste temelj na kojem se gradi svaka od novih mogućnosti korišćenja onlajn servisa. Edukacija i podizanje svesti su preduslov za bilo kakav talas upliva novih korisnika, bilo da govorimo o pravnim ili fizičkim licima, o velikim korporacijama ili malim i srednjim preduzetnicima“, kaže direktor Nordijske Biznis Alijanse.

Prema njegovim rečima, edukacija ne mora da ostane koncentrisana na malu grupu banaka, jer u Srbiji pored domaćih specijalizovanih firmi koje se bave segmentom bezbednosti i IT-ja, postoje i strane kompanije koje autsorsuju svoje usluge na našem tržištu.

Pavlović je takođe ukazao da je trend nestajanja klasičnog bankarskog šaltera u  korist onlajn ekspoziture trend koji je postao vrlo primetan na tržištima koja su razvijenija od srpskog.

„Postoji jedan metod koji je pokazao da je razvoj onlajn bankarstva i usluga, bilo da je u pitanju mobilno bankarstvo ili e-bankarstvo putem računara, obrnuto proporcionalan broju filijala i ekspozitura, odnosno tradicionalnom modelu bankarstva koji je svima poznat“, napominje sagovornik Tanjuga.

Kako dodaje, taj trend dolazi i kod nas i ne treba ga se plašiti, jer ono što pokreće taj trend je potreba klijenta, brža, jeftinija i bolja usluga.

„Svako od nas želi više moći odlučivanja u tom polju, više kontrole, više informacija. To je nešto što onlajn bankarstvo može da pruži na mnogo efikasniji i racionalniji način od klasičnog sistema bankarstva, gde korisnik mora da ide u filijalu kod svog bankara da razgovara, gubi vreme u tranzitu, a onlajn bankarstvo mu omogućuje sve te informacije u jednoj sekundi jednim klikom dugmeta“, istakao je Pavlović.

Takođe je predočio da je, u nedavno objavljenom istraživanju, 71 odsto korisnika novih tehnologija plaćanja, takozvanih Milenijalaca, izjavilo da ne oseća da je iskustvo koje banke pružaju optimalno, 54 odsto očekuje da od banaka dobije savete, dok bi 74 procenta rado ušlo u finansijske poslove sa nebankarskim institucijama.

U tom kontekstu je ukazano na dolazak novih igrača na finansijsku scenu, kao što su Amazon ili Fejsbuk, koji polako počinju da uvode neke servise za onlajn plaćanja, mada, s druge strane, i oko 25 odsto banaka je uvelo u svoju ponudu prodavnicu aplikacija, dok čak 75 procenata ima svoj aplikacioni programski interfejs.

Izvršni direktor direkcije za marketing Sosijete ženeral banke, Vuk Kosovac, ocenio je da i na državnim organima leži deo posla u pogledu podsticanja razvoja onlajn bankarstva, jer kako je rekao, dok god ne bude smanjen udeo keš ekonomije, kao i sive ekonomije, naša pozicija na svetskoj listi segmentu onlajn poslovanja biće i dalje niska.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar