Samouki programeri traženi i plaćeni kao i oni sa diplomama

Na trećoj godini Građevinskog fakulteta Sonja Miljković susrela se sa predmetom osnove programiranja i shvatila da je sajber zidanje zanima više od onog pravog, sa betonom. Uz neodobravanje okoline donela je smelu odluku da napusti studije i okrene se informacionim tehnologijama (IT).

Foto: Beta

Foto: Beta

– Prvi posao dobila sam od drugarice koja je tražila da joj napravim sajt u vord-presu. Imala je razumevanja jer sam rekla da sam početnik. Sve nedoumice koje sam imala rešavam uz pomoć dva druga koji su iskusni programeri. Jedan je završio ETF, a drugi višu ali se dugo godina bavi ovim poslom – u najkraćem bi glasila poslovna putanja Sonje Miljković, poslednjih godinu dana, koja se odlučila na prekvalifikaciju.

Ova dvadeset četvorogodišnja devojka iz Smedereva do sada je obavila još nekoliko poslova kao frilenser, boravila u inostranstvu na seminaru, a najviše, kako sama kaže, učeći u sopstvenom domu. U trenucima nedoumice – da li je donela pravu odluku – pomogle su joj nove kolege.

– Vrlo je važno uključiti se u IT zajednicu jer upravo na toj adresi ljudi vas najbolje razumeju – iskrena je naša sagovornica.

Sada uči program „java skript”, vrlo disciplinovano, i traži posao. Konkretnih planova za budućnost nema, ali na naše pitanje da li može da poveže znanja sa Građevine sa programiranjem odgovara:

– Zašto da ne. Trenutno mislim da je bolje da nađem posao u nekoj firmi, ali ni opcija da pokrenem sama neki projekat nije isključena.

Programeri iz Srbije apostrofirani su nedavno u svetskim medijima kao vrednost naše zemlje i mamac za strane investitore. Opisani su kao mladi, vredni, i da dobro govore engleski jezik. Bez obzira na to da li su formalno obrazovani ili su stekli znanje na kursu, kada zasnuju radni odnos ili završe naručeni posao, razlike u plati nema. Takođe, njihovo znanje IT-a dobar je preduslov za osnivanje sopstvene firme.

Kako kaže Zoja Kukić, iz „Startita”, organizacije koja pomaže razvoj IT zajednice u Srbiji i koja danas u Beogradu organizuje konferenciju „Znamo da možemo” o startap preduzećima, ista „zakonitost” važi i na svetskom tržištu: u odabiru IT kadrova najbitnije je šta osoba zna da radi i koje projekte ima iza sebe.

– Put do znanja i iskustva ne dolazi isključivo formalnim obrazovanjem. Dokaz je da u praksi ne postoji razlika u plati između programera sa i bez diplome – ističe Zoja Kukić.

Prema raspoloživim podacima, kako ističe naša sagovornica, svaki drugi programer u Srbiji nema diplomu tehničkog fakulteta, a veliki je broj onih koji su se školovali ali su deo svoje ekspertize stekli radom ili neformalnim obrazovanjem.

– Prošle godine smo istraživali programersku zajednicu na uzorku od oko 1.700 ispitanika. Kao najvredniji izvor učenja naznačili su praksu, a formalno obrazovanje je među najniže ocenjenim – dodala je Kukić.

Ko iole poznaje onlajn poslovni život zna da je oblast informacionih tehnologija specifična.

– Promene se dešavaju neverovatnom brzinom pa formalno obrazovanje teže stiže da ih prati – dodala je naša sagovornica.

Njen savet je da svako ko želi i zna engleski jezik može bez mnogo ulaganja da pronađe osnove raznih programa na internetu. Ili, klasične oflajn obuke.

–U Srbiji postoje različiti kursevi; različitih kvaliteta i cena. U zemlji gde je 50 odsto mladih nezaposleno, sve više ljudi prepoznaje potencijal u IT industriji i teži prekvalifikaciji. Nažalost, pojedini žele da se okoriste od toga. Zato treba biti vrlo pažljiv. Cene su od nekoliko stotina do 1.500–2.000 evra po kursu.

Internet zajednica, međutim, upravo omogućava da se prepreke rešavaju komunikacijom na forumima, tutorijalima i drugim načinima. Internet pruža obilje mogućnosti. Među najpopularnijim onlajn kursevima na engleskom trenutno su „Code Academy”, „Coursera”, „Udemy”…

Među programerima u Srbiji samo 11 odsto su žene

Među programerima u Srbiji samo 11 odsto su žene. Slično je i u svetu. Iako nema osnova za predznak „muški” posao, takvoj rodnoj podeli doprineo je marketing iz osamdesetih godina 20. veka kada su se prvi računari reklamirali isključivo sa dečacima kao modelima.

Prepreke „slobodnjaka”

Kada i nauče „zanat” i nađu naručioca, na primer, za izradu sajta ili održavanje postojećih, programeri, slobodnjaci u Srbiji ulaze u novi problem. Primorani su da rade na crno jer postoje brojni problemi od onlajn plaćanja u bankama preko oporezivanja paušalaca.

(Andrijana Cvetićanin, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake