Imperija careva: Stradanje Romanovih I

Nekoliko minuta iza dva sata iza ponoći, 17. jula 1918., okončalo se 305 godina istorije Rusije, razdoblje dinastije Romanovih. 78. dana otkako su ih boljševici zavorili u vili Ipatjev kraj Ekaterinburga, 1300 kilometara istočno od Moskve, porodicu cara Nikole II. vojnici su usred noći probudili i naredili da se obuku i siđu u suteren. Zbog njihove sigurnosti, rekli su im.

Foto: Beta

Foto: Beta

Tri veka istorije Romanovih i danas fasciniraju i istoričare i umetnike.

Džon Das, reditelj koji je u 30 godina rada za BBC snimio brojne istorijske dokumentarce, sada je režirao trodelnu seriju “Imperija careva: Rusija Romanovih”.

“U tri veka njihove vladavine Rusija se jako promenila. Početkom 17. veka, kada su tek došli na vlast, zemlja je bila u haosu, Moskva je bila pod okupacijom. Rusija je bila zatočena u srednjem veku, neverovatno zaostala u odnosu na ostatak Evrope. Da bi 1917. bila jedna od najvećih sila u Europi, respektirana, jer se i zbog moći i zbog bogatstva nije moglo ignorisati”, objasnio je Das strast koja ga je podstakla na snimanje.

Te noći u julu 1918., dok su silazili niz stub, car je 13-godišnjeg sina Alekseja nosio na rukama jer je dečak bolovao od hemofilije, a četiri kćerke i carica išli su za njima.

Ušavši u prostoriju šest metara dugu i pet metara široku, carica se začudila što nije bilo stolica, ali su dobili dve kad je car zatražio od svojih službenika. I čim su seli, u prostoriju je ušlo 11 pripadnika Čeke, prve sovjetske tajne policije, predvođenih Jakovom Jurovskim, tada 40-godišnjim zapovednikom Čeke za Moskvu, jednim od prvih boljševika uopšte.

“Rekao sam Nikoli otprilike to da ga njegova kraljevska i druga rodbina u zemlji i inostranstvu pokušava da spasi, ali da je Sovjet radničkih poslanika odlučio da ih strelja. On je pitao: ‘Što?’ i okrenuo se prema Alekseju. Istog trenutka pucao sam u njega i ubio ga na mestu. Nije imao vremena ni da se okrene”, tako je Jurovski opisivao kako je započeo pokolj.

Nakon pucnja u cara svi su započeli paljbu. Meci su treštali, odbijali se od zidova i iznova pogađali žrtve. Po podu su se za samo nekoliko trenutaka slivali potoci krvi.

“Aleksej je ostao da sedi skamenjen. Ubio sam i njega. Ostali su pucali u kćerke, ali ih nisu pobili. Tada je Jermakov pokušao bajonetom, ali nije uspeo. Konačno smo ih ubili mecima u glavu”, tako glasi priča koju je Jurovski ponavljao, praktično se hvalio, sve do smrti 1938, prenosi portal Express.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake