Članice NATO su danas u Briselu „najoštrije osudile terorističke napade na Tursku“ u gradu Suruč uz tursko-sirijsku granicu, kao i „druge napade na turske policijske i vojne snage“ i naglasivši da je „bezbednost Atlantskog saveza nedeljiva“ poručile da „snažno i solidarno stoje uz Tursku“.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je saopštio da Turska nije tražila neku dodatnu podršku i prisustvo vojnih snaga Atlantskog saveza, ali je Savet NATO razmotrio opasnosti i pretnje svojoj saveznici Turskoj posle terorističkih udara na tursku teritoriju.
Stoltenberg je rekao da NATO ne učestvuje u stvaranju „bezbednosne zone“ na sirijskoj teritoriji prema granici s Turskom, već da to bilateralno pripremaju Turska i SAD.
U turskom gradu Suruču je u samoubilačkoj terorističkoj akciji pripadnika „Islamske države Iraka i Sirije (ISIS)“ ubijeno više desetina civila, mahom Kurda.
Ekstremisti krajnje levičarske kurdske organizacije PKK su ubili dvojicu turskih policajaca, tvrdeći da su oni bili u dosluhu s teroristima ISIS-a.
Vlada u Ankari je pokrenula vazdušne udare na položaje terorista ISIS-a u Siriji i Iraku i zatražila da se na osnovu člana 4 Povelje Atlantskog saveza obave konsultacije saveznika o naglo zaoštrenoj situaciju u Turskoj.
Taj član Povelje NATO nalaže konsultacije ako se proceni da je „bilo kojoj članici ugrožen teritorijalna celovitost, politička nezavisnost ili bezbednost“.
Savet NATO je posle konsultacija s Turskom izdao saopštenje u kojem podvlači da „terorizam predstavlja direktnu pretnju NATO zemljama i međunarodnoj stabilnosti i napretku“ i stavlja do znanja da je to „globalna pretnja koja ne zna za granice, nacionalnost ili veru i izazov je međunarodnoj zajednici koja mu se mora zajednički suprotstaviti“.
„Terorizam u svim njegovim oblicima i načinima delovanja nikad neće moći da se toleriše ili opravda“, podvukli su atlantski saveznici.
Na pitanje novinara da li će se NATO snažnije uključiti u bitku protiv terorista „Islamske države“ na području Sirije i Iraka, ili će to i dalje prepuštati koaliciji na čelu sa SAD, Stoltenberg je odgovorio da je „NATO već na razne načine uključen u bitku protiv terorizma i „Islamske države Iraka i Sirije“, a sve članice NATO i neke partnerske zemlje su deo koalicije koja vodi bitku protiv terorista „Islamske države”.
Stoltenberg je dodao da Atlantski savez pomaže državama u širem području da se vojno osposobe za odupiranje nasrtaju terorista, podsetivši da je upravo zato NATO u Avganistanu, da pomaže vladi Iraka da ojača vojne snage za bitku protvi islamskih terorista, a takvu pomoć NATO pruža i Jordanu i Tunisu.
Prema evropskim i američkim analizama, Turska je posle napada samoubica „Islamske države“ na granični grad Surč prvi put vojno udarila po položajima „Islamske države“ i time promenila politički i vojni stav prema zbivanjima u Siriji, pa i Iraku.
Turske vlasti su na početku prećutno pomagale sunitske islamiste u Siriji koji su pokrenuli oružanu pobunu protiv režima sirijskog predsednika Bašara el Asada. On ima podršku šiita, Irana i šiitske libanske organizacije Hezbola.
Ne želeći da pomogne, po mnogim ocenama neminovno stvaranje velike autonomije i moguće kurdske države u regionu, Ankara nije htela da vojno pomogne Kurdima koji su se u Siriji u izvesnoj meri uspešno suprotstavili i naneli poraze „Islamskoj državi“.
Vlasti u Ankari su režimu Bašara el Asada najviše zamerile što je ne samo Kurdima činjenički dao odrešne ruke i autonomiju unutar Sirije, već i zato što je krvavo ugušio pobunu sunitske organizacije Muslimanska braća, za koje su turski političari na vlasti smatrali da, ako dođu na vlast, mogu prerasti u vrstu poretka koji će pomiriti islamizam i pravnu državu, kao u Turskoj.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com