Opustite se. Vi to zaslužujete, to je dobro za vas, a potrebno je mnogo manje vremena nego što mislite.
Opuštanje ne podrazumeva odlazak na masažu ni posetu spa centru. Svaki od sledećih saveta vam mogu popraviti raspoloženje za manje od 15 minuta.
1. Meditirajte
Nekoliko minuta meditacije dnevno može da vam pomogne da smanjite anksioznost. Pored toga, istraživanja pokazuju da svakodnevna meditacija može da izmeni nervne putanje u mozgu, što vas čini otpornijim na stres.
Meditiranje je jednostavno. Sedite ispravljenih leđa tako da obe noge dodiruju pod. Zatvorite oči. Usmerite svoju pažnju na recitovanje (naglas ili u sebi) pozitivne mantre kao što je: „Ja se osećam dobro“ ili „Ja volim sebe“. Stavite jednu ruku na stomak da biste sinhronizovali mantru sa udisajima. Ne dozvolite da bilo koje zbunjujuće misli dolete do vas poput oblaka.
2. Dišite duboko
Napravite pauzu od pet minuta i fokusirajte se na disanje. Sedite uspravno, zatvorenih očiju, sa rukom na stomaku. Polako udišite kroz nos, osećajući dah koji započinje svoj put iz predela abdomena i kreće se do vrha glave. Obrnite proces tako što ćete izdisati kroz usta.
Duboko disanje sprečava efekte stresa tako što usporava puls i snižava krvni pritisak.
3. Budite prisutni
Na pet minuta se fokusirajte samo na jednu stvar. Obratite pažnju na to kako osećate vazduh na licu dok hodate ili na osećaj u stopalima kada dodirnu tlo. Uživajte u teksturi i ukusu svakog zalogaja hrane.
Kada u potpunosti provodite vreme u određenom trenutku, usredsredite se na svoja čula, osećaćete se manje napeto.
4. Družite se
Druženje sa prijateljima jedan je od najboljih načina za upravljanje stresom. Razgovarajte sa drugima, prvenstveno licem u lice ili bar putem telefona. Podelite sa drugima šta vam se dešava u životu. Tako možete osvežiti perspektivu gledanja na svet, održavajući pri tom veze sa prijateljima. Pokušajte da izbegnete negativne razgovore.
5. Spoznajte svoje telo
Mentalno skenirajte svoje telo kako biste stekli osećaj o tome kako na njega stres utiče svakodnevno. Legnite na leđa ili sedite tako da noge dodiruju pod. Počnite da analizirate prste na nogama i tako za svaki deo tela dok ne dođete do glave, pa pokušajte da osetite kako se vaše telo oseća.
Jednostavno budite svesni delova tela gde se manje ili više osećate napeto, bez pokušavanje da nešto promenite. Minut ili dva zamišljajte kako svaki dubok dah teče do tog određenog dela tela, pri tom obratite pažnju na ono što osećate u svakom delu tela.
6. Masirajte sami sebe
Postavite toplu oblogu na vrat i ramena u trajanju od 10 minuta. Zatvorite oči i opustite lice, vrat, gornji deo grudi i leđne mišiće. Uklonite oblogu i koristite tenisku lopticu kako biste masiranjem uklonili napetost.
Stavite loptu između leđa i zida. Naslonite se na loptu i održavajte blagi pritisak u trajanju do 15 sekundi. Zatim pomerite loptu na neku drugu tačku i ponovo vršite pritisak.
7. Smejte se na sav glas
Dobra količina smejanja ne olakšava samo mentalno opterećenje, već smanjuje nivo kortizola, odnosno hormona stresa, a povećava nivo hormona u mozgu koji se zove endorfin i koji popravlja raspoloženje. Opustite se uz svoju omiljenu seriju ili film, čitajući stripove ili ćaskajte sa nekim ko vas zasmejava. Pričajte viceve ili pročitajte neki vic da biste se oraspoložili.
8. Slušajte muziku
Istraživanja pokazuju da slušanje umirujuće muzike može da snizi krvni pritisak, puls i nivo anksioznosti. Napravite listu pesama sa zvucima iz prirode ili pustite svoj um da se fokusira na različite melodije, instrumente ili glas omiljenog pevača.Takođe, možete popraviti raspoloženje ako pevate iz sveg glasa.
9. Vežbajte
To ne mora da podrazumeva pripreme za maraton. Svi oblici vežbanja, uključujući jogu i šetnju, mogu da olakšaju simptome depresije i anksioznosti, pomažući oslobađanje endorfina u mozgu i dajući vašem telu priliku da se vežbanjem suočava sa stresom. Osim toga, možete otići u brzu šetnju po kraju, ići stepenicama nekoliko spratova gore i dole ili raditi neke vežbe istezanja kao što su okretanje glave ili sleganje ramenima. Rad u bašti ili polivanje i rad sa cvećem na terasi je neka vrsta vežbe.
10. Budite zahvalni
Vodite dnevnik zahvalnosti (ili više njih, jedan pored kreveta, jedan u torbi i jedan na poslu) koji će vam pomoći da se setite svih stvari koje su dobre u vašem životu.
Koristite ove dnevnike kako biste zabeležili pozitivne događaje poput osmeha deteta, sunčanog dana i dobrog zdravlja. Ne zaboravite da obeležite dostignuća kao što su savladavanje novog zadatka na poslu ili novog hobija.
Kada ste pod stresom, iskoristite nekoliko minuta da prelistate dnevnike i podsetite se stvari koje su zaista važne.
Držite neku veselu sliku sa proslave ili sa odmora na stolu ili negde u vidokrugu, pa je ponekad pogledajte da biste se setili kako vam je bilo lepo i tako popravili raspoloženje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.