Frank Buis: Moj novi roman je nemoguće žanrovski odrediti

BEOGRAD – Francuski književnik Frank Buis gost je festivala – manifestacije “Molijerovi dani” u Srbiji, a za Tanjug je istakao da njegov novi roman “Nijedne žene sin” nije moguće zanrovski definisati i precizno odrediti, već može da se tumači na više načina i nivoa.

„Na taj način moje delo je zapravo izraz moje slobode i svega što sam pročitao tokom celog svog života“, objasnio je istaknuti savremeni pisac Buis, premda je u novom delu stvorio pravu mešavinu žanrova – psihološka socijalna drama, noar, triler, fantazija, mračna bajka za odrasle, pa i horor.

Buis ne voli pojam žanra, smatra da ga to ograničava, jer je za njega knjiga „prostor potpune slobode“.

„Veoma mi je prijatno do sada kod vas, sve je predivno, odlično, ljudi su ljubazni i raduje me što ću imati prilike da predstavim svoj noviji roman „Ničije žene sin“, rekao je za Tanjug autor zapaženih knjiga u Francuskoj, koje su prevedene na mnoge jezike (engleski, nemački, katalonski, srpski…).

Susret sa istaknutim autorom održan je večeras u Francuskom institutu u Beogradu, a pisca čeka i druženje sa svojom publikom sutra i u Nišu, i u četvrtak u Novom Sadu.

Pomenuti roman doživeo je veliki uspeh u Francuskoj, a na srpskom jeziku ga je objavila izdavačka kuća “Vaganar”, u prevodu moderatora ovog susreta Jovane Ilić, i isti izdavač sprema prevod njegovog najnovijeg romana “Gutači vetra”.

Buis kaže da u suštini nema ništa teže i gore od jednog romanopisca da priča o svom delu i hvali ga, ili piše članak o tome.

„Ako čitalac želi da se izgubi u priči, zapletu, likovima, da uroni skroz, onda je ovo prava knjiga za njega“, dodao je.

Roman francuskog pisca je priča o mladoj junakinji Roz koju je otac, bez objašnjenja prodao nepoznatom čoveku, čiju okrutnost čitalac spoznaje istovremeno dok otkriva Rozinu nevinost.

Kroz tragičnu sudbinu, iz koje traži spas u rečima, Roz postepeno spoznaje svoju snagu.

U jednom samostanu pretvorenom u duševnu bolnicu, sveštenik Gabriel pronalazi njene dnevnike koji otkrivaju mračne porive ljudi, suočavanje mlade devojke sa zlom, koje ona ipak uspeva da nadvlada, kroz pojave čudovišta i veštica.

Ovo je roman o brutalnom odvajanju dece od roditelja, krivici, kajanju, nasilju, nemoći, hrabrosti, ljubavi.

Za književnike se podrazumeva da stvaraju u samoći, za belim papirom ili kompjuterom, tako da je za njih izolacija – lockdown dobrodošla tokom dve godine pandemije korona virusa.

„Kada je zavladala pandemija, to nije nimalo uticalo na moj rad, jer inače živim na jednom povučenom i izolovanom mestu“, otkrio je Buis, misleći na naselje Korez, gde živi oko 1.200 ljudi u regionu Limuzen, u Francuskoj

„Moje univerzume mogu da prenosim sa mesta na mesto svuda po svetu i tako imam sreću da mi pisci imamo tu privilegiju, za razliku od nekih drugih poslova i zanimanja“, podvukao je francuski pisac, autor takođe poznatih romana „Uvećati nebo“ (2014), „Plato“ (2015) ili zbirke poezije „Pijavice“.

U francuskim medijima i onlajn portalima se pisalo da postoji mogučnost da se roman „Ničije majke sin“ ekranizuje u formi bioskopskog filma.

Buis na tu temu otkriva da jeste ostvario kontakte sa osobama iz filmskog sveta, ali kako je ovo još uvek teško vreme za kinematografiju usled pandemije, još se nije krenulo u realizaciju, ni blizu toga, ali bi on veoma želeo da mu roman „oživi“ na velikom platnu.

„Moje pisanje inače ide tim tokom da dok stvaram, vodim se neprestano slikama, ali ne samo njima, već i bojama, mirisima koji me okružuju dok sam ja u samoj unutrašnjosti radnje romana. A kako će to na kraju jednom izgledati na ekranu ili sceni, već je druga priča i zavisi od mnogih okolnosti“, zaključio je Frank Buis za Tanjug.

Pisac je u susretu sa svojom publikom koja je ispunila ceo prostor Medijateke Francuskog instituta, govorio o svojoj karijeri pisca koja je počela dosta kasno, budući da je rođen 1965. i radio je 30 godina kao profesor biologije.

Paralelno sa ovim studijama prirodnih nauka, Buis se zarazio čitanjem i pisanjem, ali mu je književnost uvek bila suviše važna i uzvišena tako da je dugo čekao da bude spreman i dostojan karijere pisca.

Buis je naveo i svoje velike uzore – Vilijam Šekspir, Viktor Igo, Aleksandar Dima, Vilijam Fokner, Fjodor M. Dostojevski.

Frank Buis nastavlja mini turneju po Srbiji sutra na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde će osim njega učestvovati – Nikola Bjelić, profesor književnosti, a u Novom Sadu, na sceni knjižare “Zenit”, uz autora će na promociji romana biti i Alis Marić, autorka portala “Čitaj knjigu!”.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com