Krajem devedesetih, jedna od čestih tema u umetnosti bilo je i pitanje stvarnosti i iluzije – setite se filmova kao što su „Matriks“, „eXistenZ“, „Trinaesti sprat“, „Grad tame“… Nastao krajem devedesetih, i roman „Glamurama“ kontroverznog pisca Breta Istona Elisa bavi se, mada ne pripada fantastici kao navedeni filmovi, na sebi specifičan način pitanjem stvarnog i iluzije.
Već i sam naslov romana nagoveštava da se tu radi o iluzijama – „Glamurama“ se bavi naizgled glamuroznim životom manekena i ostalih zvezda, ali staro značenje engleske reči „glamor“ je iluzija. I zaista, u svem tom glamuru, čitaocu ni u jednom trenutku nije omogućeno da sazna šta se tu stvarno dešava – može da pretpostavi, može da ima veoma inteligentne pretpostavke, ali ne može sa sigurnošću da zna.
Protagonista romana, Viktor Vord, uspešan je maneken, uglavnom zahvaljujući dobro izgrađenom telu, naročito izvajanim trbušnjacima. Zabavlja se sa jednom poznatom manekenkom, koju vara sa drugom manekenkom, a obe vara sa trećom. Treba da otvori klub svog poslovnog saradnika koji mu pomaže u karijeri; pomenuta druga manekenka je verenica tog saradnika, a treća je ljubavnica. Kada Viktor bude uhvaćen sa tom trećom devojkom, njegov život kreće nizbrdo. Veoma.
Viktor nije dopadljiv lik. Ne naročito bistar, uz to apsolutno zaljubljen u sebe, tokom prvog dela romana (inače prilično sporog) deluje toliko okupiran sobom da je jedva moguće pohvatati šta se dešava (uglavnom se vrti oko otvaranja kluba, seksa sa ovom ili onom devojkom – opisi liče na porno filmove, i Viktorovih planova za otvaranje sopstvenog kluba), a sve je beskrajno šuplje. Kad Viktoru uspe da spavanjem sa saradnikovom ljubavnicom upropasti sebi život, dobija neočekivanu ponudu: da u Evropi pronađe bivšu koleginicu sa fakulteta i da je vrati kući, a da za to bude sasvim solidno plaćen. Bez stvarnog izbora, Viktor prihvata i njegov život postaje sve jeziviji.
Kako roman odmiče, postaje sve teže pohvatati šta je stvarno, jer sve pratimo iz Viktorove vizure, a on je, osim što nije bistar i osim što je njegov egocentrizam neverovatan, konstantno na različitim medikamentima i drogama, što mu prilično ometa percepciju i kognitivne sposobnosti (a i nama, zajedno sa njim). I tako upadamo u priču sa međunarodnim teroristima-manekenima, snimanjem filmova (sa više filmskih ekipa), eksplozijama u kojima dobijamo detaljan opis razletelih delova tela, mučenjima i ubistvima u kojima su ljudska tela izmrcvarena do neprepoznatljivosti (takođe detaljno, naturalistički opisano – svaki opis je na mestu, nije tu radi piščevog iživljavanja, ali i dalje je mučan). Viktor svuda vidi konfete i oseća miris izmeta, a mi ne znamo šta se stvarno dešava, šta je film (ni da li filma uopšte ima), šta su Viktorove halucinacije…
„Glamurama“ je veoma interesantan roman, ukoliko imate stomak za krvave scene. Mešavina glamuroznog sveta zvezda, intrige, međunarodnog terorizma i politike, mešavina iluzije i stvarnosti. Pisan veoma čitljivim stilom, ovaj roman vas neće lako pustiti da ga odložite u stranu i iskustvo je koje nećete skoro zaboraviti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com