U trendu

Marković: Knjiga“Deca“ se bavi svetom koji je zauvek nestao

BEOGRAD – Dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman 2021. godine su „Deca“ Milene Marković u izdanju kuće „Lom“, saopštio je danas predsednik žirija Teofil Pančić.
Prilikom proglašenja pobednika u beogradskom hotelu „Moskva“, Pančić je rekao da se on i članovi žiria Ivan Milenković i Marjan Čakarević glasali za Marković, dok je Marija Nenezić bila za „Mokrinske hronike“ Srđana V. Tešina, a Branko Kukić za „Pogovor“ Davida Albaharija.

U svom obraćanju Marković je istakla da joj je velika čast što je dobila NIN-ovu nagradu i što je bila u užem izboru bila sa Albaharijem i autorom „Španske čizme“ Vladimirom Kopiclom, dodavši da će naknadno pročitati ostala dela užeg izbora – „Sampas“ Ilije Đurovića i „Ono o čemu se ne može govoriti“ Elvedina Nezirovića.

Pesnikinja i dramaturškinja Marković je istakla da je tanka linija između poezije i proze i da je nakon što je nekoliko godina pisanja videla da će „to da postigne određenu veličinu u aristotelovskom smislu“ odlučila da napravi „poemu odnosno roman u stihu“.

Prema njenim rečima, u romanu „Deca“ se bavila „epohom i svetom koji je zauvek nestao, koji se ne tiče samo naše zemlje u kojoj smo svi živeli, nego i nekih drugih zemalja, nekih drugih vrednosti“.

„Roman se bavi bavi ekstazom i sudbinom. I agonijom slobode. Osmelila sam se. Nakon velikih pisaca koji se bave agonijom slobode – (Mišel) Uelbek, (Zahar) Prilepin i (Karl Uve) Knausgor – i ja sam se bavila agonijom slobode i cenom koja se plaća. Pokušala sam kroz priču koja je lična da pokažem kako svi plaćaju“, navela je Marković.

Dobitnica NIN-ove nagrade je primetila da su „neki vrli kritičari“ ocenili da je roman „Deca“ nadrastao nju i sve što je do sada uradila.

„Pošto sam neko ko se trudi da bude skrušen i u životu i radu mene zanima šta ću sada dalje, kako ću sirota? Jer ne dolazi u obzir da prestanem da radim, eto to je sad meni na pameti, pošto sam baksuz“, zaključila je Marković.

U obrazloženju članova žirija navedeno je da je roman Marković „poetični iskorak kakav se ni u takozvanim velikim književnostima ne dešava u svakoj sezoni“.

„Na razmeđi istorijskog i intimnog, tematizirajući višegeneracijske naslage tradicija i njihovih ođeka, kao i njihove reperkusije na ljudsku, upravo žensku psihu, autorka u nekoj vrsti sumiranja, ali i transcendentiranja dosadašnjeg pesničkog i dramskog opusa ispisuje potresnu prozu u stihu kakva će postati nezaobilazan deo egzistencijalnog iskusta svakog budućeg čitaoca“, ocenio je žiri.

Pančić je ocenio da je roman Marković „ne samo unutar njenog opusa poseban, vanredan iskorak, nego je veliki iskorak za savremenu srpsku knjiženvost“.

Prema njegovim rečima, „Deca“ se može posmatrati kao roman ili poetsko delo, ali pre svega „nije za jednogodišnja sumiranja, nije sezonska, već jedna je od knjiga koje će se pamtiti“.

„Koliko s jedne strane autorka dobija nagradom i NIN-ova nagrada je itekako na dobitku. Potvrđuje vlastitu vitalnosti time što ne ide linijom manjeg otpora, i nagrađuje knjigu koja je po mnogo čemu drugačija i bolja od konvencionalnog shvatanja kao bi NIN-ova nagrada trebalo da izgleda“, ocenio je Pančić.

Priznavši da ne može da da zamisli „čitaoca koji bi pred njom mogao da ostane ravnodušan i nepromenjen“, Pančić je naveo da je
Markovićkin roman „van šablona i standarda“ i da će „ljudi pamtiti kada, gde i kako su pročitali tu knjigu“.

Članica žirija Nenezić je rekla da su u najužem izboru bila „zaista jaka imena savremene srpske kniiževnosti“, kao i da je primetno da su pisci
govorili „o sebi i svom intimnom svetu, dakle nema na prvi pogled velikih tema“.

„Milena je pesnikinja. Njen tekst bih okarakterisala kao poetski roman na tragu autofikicionalnog viđenja sveta. Piše pre svega o odrastanju, o sebi, o vlastitoj initmi, ali bih naglasila da se roman zove ‘Deca’ i motiv dece je jako izražen… Kroz roman provejava autentična iskonska detinja ranjivost i radoznolost jer deca se suoačavaju sa životom na najrazličitije načine, kroz bol, patnju i greške koje prave“, istakla je Nenezić.

Čakarević je priznao da mu je „bilo teško do poslednjeg časa“ da se odluči između „dve knjige koje su za pola koplja iznad ostalih“- Albaharijevu „koja je vrlo drugačija u odnosu na sve što je do sada radio“ i Markovićkinu koja je „upadljiv kvalitativni skok u odnosu na ceo njen dosadašnji opus“.

„Roman je zahtevnija forma od poezije. Ovde je nekako zaokružila sve teme kojim se inače bavi. Dobile su dimenziju, metafizičko sazvučje, nešto se tu prolomilo. Posebno u završnoj sceni knjige koja može da se čita na različite načine“, ocenio je Čakarević.

Prema njegovim rečima, Marković je napisala roman „Deca“ „na impresivan način uz sve podrazumevane kvalitete zbog kojih je izašla na dobar glas kao pensikinja“.

Milenković je istakao da „Deca“ bez sumnje spadaju u jedno do naisitinitijih dela srpske književnosti“ i da je to „velika knjiga koja će bez ikakve sumnje da traje“.

NIN-ova nagrada dodeljuje se od 1954. godine, a kako su saopštili organizatori pokrovitelji su Sberbanka, jedna domaća i dve strane kompanije koje žele da ostanu anonimne.

Na kraju dodele glavni urednik časopisa NIN Milan Ćulibrk je saopštio da će svečanost uručenja NIN-ove nagrade Marković umesto planiranog 31. januara biti odložena zbog pandemijskih okolnosti za vreme kada epidemiološka situacija bude dozvolila okupljanje „u normalnom broju“.

Ćulibrk je najavio da će tada biti uručena i NIN-ova nagrada za ličnost godine koja je pripala glumci Svetlani Ceci Bojkoviću, kao nekome ko je obeležio nedavne ekološke proteste.

„Bojković spada sigurno u kategoriju ljudi kojima to i nije baš trebalo, nego je unutrašnji poriv naterao na to“istakao je Ćulibrk.

Kako je navedeno prilikom proglašenja NIN-ovenagrade Kukići i Čakarević ovegodine završavaju svoje mandate, a pre proleća bi trebalo da budu poznata imena članova koji će ih zameniti u žiriju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar