Monahinja-detektivka u akciji

Ukoliko vas je naslov naveo da pomislite na nešto zabavno, na pravom ste putu; jeste reč o zaista zabavnom romanu i, istovremeno, o delu koje je mnogo više od puke zabave. Govorimo o romanu "Pelagija i beli buldog" ruskog autora Borisa Akunjina, prve knjige u seriji o avanturama sestre Pelagije.
"Pelagija i beli buldog" je detektivski roman u svom najboljem izdanju. Smešten u provinciju carske Rusije, bavi se neobičnim slučajem koji je dospeo do lokalnog vladike Mitrofanija. Naime, vladika je u mnogo čemu veoma sposoban čovek, o njemu se priča i kao o nekome sa velikim darom da razmrsi zamršeno, tj. kao o veoma sposobnom detektivu, mada se, naravno, time ne bavi zvanično – pa ga je bogata i uticajna tetka pismom zamolila da dođe na njeno imanje i otkrije ko je usmrtio jedno štene dragocenog belog buldoga (uvaženoj gospođi je ostalo u amanet od muža da uzgoji novu rasu pasa, i to štene je bilo jedno od ukupno tri primerka rase u nastajanju). Vrlo rano saznajemo da zapravo nije vladika taj sa detektivskim darom, već jedna od monahinja, sestra Pelagija, pa tako on šalje nju kako bi videla šta se tu zapravo događa. Stvar nije nimalo naivna, jer je tetki toliko važno da ispuni poslednju želju svog pokojnog supruga da bi je ubistvo preostalih pasa moglo bukvalno oterati u smrt, što bi lako mogao da bude cilj nekog od mnogobrojnih potencijalnih naslednika velikog bogatstva uvažene gospođe. Ono što se vremenom pokazuje jeste da je trovanje bezazlenih štenaca tek vrh ledenog brega. Mnogo su mračniji pokušaji na delu, pokušaji koji bi mogli da okrenu naglavce život kompletne, inače prilično mirne i prijateljski nastrojene provincije.
Na početku, roman "Pelagija i beli buldog" teče pomalo sporo; zapravo, dovoljno sporo da poželite da dreknete na autora: "Brže to malo!" Čak i tada, opis provincije, atmosfera, a naročito likovi i dijalog jesu očaravajući (karakterizacija je sjajna, za inteligentnog i sposobnog lika zaista vidite da je inteligentan i sposoban, nije da vam autor samo napiše kako je on mnogo pametan, za hulju zaista vidite da je hulja, i tako redom) i često navode na smeh. Prilično brzo, radnja se "zahukće", a opisi, likovi, atmosfera i dijalog ostaju podjednako očaravajući, puni kako humora, tako i veoma pronicljivih zapažanja. "Male sive ćelije" čitalaca su pred konstantnim izazovom kako se nižu novi događaji i otkrivaju nove stvari, a opet, rešenje zagonetke kao da konstantno izmiče čak i najinteligentnijim likovima, kao što su sestra Pelagija i vladika Mitrofanije (vladika možda nema toliko izražen detektivski dar kao monahinja, ali je i dalje izuzetno inteligentan i sposoban čovek).
Uz sve navedeno, "Pelagija i beli buldog" bio bi odličan detektivski roman; međutim, on je mnogo više od toga. Jer, kroz humor i konstatno uzbuđenje, akciju i stalno nove zagonetke, protkana su i neka veoma ozbiljna razmišljanja o državi i državnom uređenju, crkvi i religiji, moralnosti, o tome šta je zapravo bitno u životu… O svemu tome autor ima jasne stavove, ali ih nigde ne nameće čitaocima, nigde nema propovedi, već je čitaocu prepušteno da sam donese sopstveni sud i ostavljeno mu je sloboda da ima sopstveno mišljenje o stvarima.
Izrazito zabavna i uzbudljiva, "Pelagija i beli buldog" nije knjiga koja bi se dopala samo ljubiteljima detektivskih romana, već i delo koje može da nađe svoje poklonike među svima koji vole dobru, kvalitetnu literaturu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.