Nedruželjubiva nobelovka

Nobelova nagrada za književnost ove godine je dodeljena austrijskoj spisateljici Elfridi Jelinek, našoj javnosti manje poznatoj po literarnim radovima, ali ne sasvim nepoznatoj s obzirom na to da je reč o ženi prema čijoj pripoveci je reditelj Mihael Haneke snimio film „Profesorka klavira“, koji je svojevremeno uzburkao javnost u Beogradu, s izvanrednom Izabel Iper u naslovnoj ulozi.

Proza Elfride Jelinek dolazi iz bogate literarne žile koja je u Austriji dala oštru društvenu kritiku najfinije jezičke tananosti, u tradiciji Karla Krausa, Tomasa Bernhata i „Bečke grupe“. Koliko je i sama bogata i složena ličnost (najavila je da se neće pojaviti na dodeli nagrade zbog toga što pati od socijalne fobije), toliko je i njena dela teško literarno odrediti. U stalnom pokretu između proze i poezije, ona su bogata i interpretacijama dramskog i scenarističkog teksta. U poslednje vreme, sve je sklonija dramskom stvaralaštvu, a još na prvom koraku, 1974. godine, njena radio-drama „Zalazak sunca je za neke kraj radnog vremena“ pozdravljena je glasnim odobravanjem. Od tada je dala značajan broj komada za pozorište i radio u kojima je sve smelije napuštala tradicionalni dijalog i okretala se osobenoj vrsti polifonih monologa, čiji cilj nije ocrtavanje karaktera, već istovremen govor različitih nivoa ljudske psihe ili slojeva istorije. Elfride Jelinek poznata je i kao prevodilac na nemački dela Tomasa Pinčona, Žorža Fejdoa, Kristofera Marloua, a pored nekoliko scenarija, napisala je i jedan operski libreto. Prati je „neprijatna“ reputacija neustrašivog i beskompromisnog polemičara o najakutnijim društvenim pitanjima.

Kod nas do sada nije prevedeno nijedno njeno delo jer su je ovdašnji izdavači odbijali smatrajući da je reč o nedovoljno zanimljivom piscu!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.