Pozadina života velikih umetnika, njihove duboke lične dileme i (ne)snalaženja u novim istorijskim i društvenbim okolnostima, tema je poznatih drama Ronalda Harvuda, jednog od najvećih savremenih evropskih dramskih pisaca. Ta problematika predstavlja okosnicu i njegove poslednje tri drame, nedavno objavljene i kod nas, u prevodu Đorđa Krivokapića. U pitanju su komadi "Malerovo preobraćenje", "Engleska tragedija" i "Kolaboracija", koji se bave poznatim ličnostima iz sfere umetnosti i javno-političkog života.
U "Malerovom preobraćenju" autor je pošao od biografskog podatka da je slavni kompozitor Gustav Maler, poreklom Jevrejin, 1897. godine u jednoj hamburškoj crkvi primio katoličku veru. Posle tri meseca, postavljen je za direktora Bečke opere, pa se lako može pretpostaviti da se, u vreme jakog antisemitizma u Evropi, odrekao svoje vere zarad karijere. Njegov profesionalni uspeh, međutim, biće praćen velikim ličnim dilemama i gotovo moralnim slomom. Harvud ga predstavlja kao velikog umetnika čiju inspiraciju ne mogu da osujete ni najcrnje životne okolnosti, ali i kao vrlo ambicioznog čoveka žednog uspeha u društvu.
"Engleska tragedija" bavi se sudbinom Džona Ejmija, sina ser Leopolda, sekretara za Indiju britanske vlade i prijatelja Vinstona Čerčila, kome se u Harvudovom komadu sudi za veleizdaju, pošto je preko nemačkih radio-stanica vodio kampanju protiv saveza Britanaca sa Sovjetima, smatrajući da je komunizam velika opasnost. Za protagoniste drame "Kolaboracija" Harvud je izabrao Riharda Štrausa i velikog pisca Štefana Cvajga, čije prijateljstvo počinje da narušava odluka nacista da sa umetnicima jevrejskog porekla ne treba imati nikakvu saradnju…
U sve tri drame Harvud plete sudbine ljudi velikih moralnih integriteta koji se bore da ostanu u životu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com