U trendu

O temi srpsko-hrvatski dijalog: mogu li knjige preko granice?

BEOGRAD – Fondacija “Fridrih Ebert” i Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, sinoć su u Beogradu organizovali panel diskusiju na temu “Srpsko-hrvatski dijalog: Mogu li knjige preko granice“?

Moderator je bio Ivan Ejub Kostić ispred Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, koji je istakao da višeslojna tema panela ima fokus na izdavaštvo i kulturnu politiku uz renomirane izdavače iz Srbije i Hrvatske.

Jedna od važnih tema bila je o tome kako su srpski pisci uglavnom manje prisutni u Hrvatskoj, a nije mnogo bolja situacija ni obrnuto, što je analizirao Nenad Rizvanović, pisac i nekadašnji urednik u hrvatskim kućama VBZ i “Naklada Ljevak”, a koji je podvukao da nisu u pitanju konkurentske cene u dve zemlje, već je evidentno koliko su knjige u Hrvatskoj znatno skuplje.

Zoran Hamović, osnivač i direktor srpske kuće „Clio“ otkrio je da su kolega Gojko Božović i on bili prisutni na relativno sličnom panelu nedavno u Zagrebu, te je primetio da takav razgovor pokazuje jedan zavidan kontinuitet, a ne toliko „otopljavanje odnosa“ dve zemlje.

Hamović je ocenio da bi trebalo mlađi večeras da govore i prisete se tog nekada zajedničkog kulturnog prostora bivsee Jugoslavije.

„Neminovno svojim emocijama štitimo tu bivšu jugoslovensku kulturu. Opet, kulturna politika nikako ne može da utiče na individualne umetnike, stvaraoce, koliko bi razne političke elite to želele. Mi zaista nismo imali neprijatnosti tokom dijaloga u Hrvatskoj upravo na ovakve teme“, naveo je Hamović.

On smatra da onaj koji je u glavi i na terenu ratovao, taj će nastaviti i dalje, tako da tu nema mnogo pomoći.

Hamović je analizirao celokupnu situaciju i ocenio da je uvek „neophodna kultura povezivanja“ kao stvaranje neprekidne veze među pojedincima, gde „duhom hranimo sve ostalo“.

„Srpski i hrvatski će za mene uvek biti isti, jedan jezik. Nije nam potreban prevod, kao što govorim i kada sarađujemo sa Sarajevom i Podgoricom. Svi govorimo istim jezikom. Tu je važno prihvatanje i razumevanje malih razlika. Ali, kada se rastura jedna država kakva je bila Jugoslavija, uvek će biti onih što stalno ističu te razlike među nama“, smatra Hamović.

Kako su istakli pokretači panela odnosi dominirajućih političkih i intelektualnih elita Srbije i Hrvatske često se zasnivaju na međusobnom animozitetu.

Kako su naveli, skoro tri decenije od okončanja ratova, odnosi su i dalje u koordinatama „zamrznutog konflikta“ zbog čega je neophodno krenuti u potragu za poljima na kojima društvena, kulturna i istorijska prožetost dva naroda može da iznedri najbolje za oba društva.

„U poslednje vreme primećujem jednu pojavu da su sve vrednosti jednake u kulturi, da sve hvalimo, ništa nije loše, sve što je objavljeno naravno da je i moralo biti izdato. Tako u gledanju pozorišnih predstava, koncerata i neke bižuterije, sve nam je danas epohalno, sjajno, bez mana, ne mislimo na ono najvažnije – sadržaj. A tako ne sme da bude, to je veoma opasno, jer nikako nisu sve vrednosti jednake, i tako kad krene da se priča i sve živo hvali, to na neki način liči na predratno stanje“, zaključio je Hamović.

Predstavnici izdavačkih kuća iz Hrvatske i Srbije govorili su o saradnji u oblasti kulture, izdavaštva, gde je cilj da se identifikuju prepreke, kao i povoljnosti koje se mogu iskoristiti kako bi se afirmisala međusobna saradnja u promociji i plasmanu knjževnih, naučnih i drugih izdanja publikovanih u ove dve zemlje.

Tako se Ivan Sršen ispred kuće „Sandorf“ iz Hrvatske nadovezao na Hamovićev predlog da o ovome govore mlađi učesnici, te je otkrio da je on sam imao svega 12 godina kada se gasila bivša Jugoslavija, tako da se seća tog zajedničkog prostora.

On je rekao da je formiran kao ličnost u vreme raspada jedne velike države i jednog „divljeg hrvatskog kapitalizma“.

„Danas imamo tu situaciju da nastaje tržišno takmičenje, dosta izraženo, borba svih nas privatnih izdavača u pokazivanju čiji je proizvod bolji i potrebniji, a ne da se istakne kultura, uvažavanje, ravnopravnost, umetnost. U to vreme izrazite promene paradigme, veoma je teško uporediti kako je bilo nekad u Jugoslaviji, a kako je sad“, smatra Sršen i dodaje da se seća kako je sve bilo drugačije kada se kao mali pretplatio na „Politikin zabavnik“.

„I tada je bio to sjajan magazin, edukativan i čitali smo ga u Hrvatskoj na ekavici. Bila je to brižno čuvana ravnoteža specifičnosti, postojao je kulturni kriterijum, netržišna priča, sve postavljeno na ravnopravnosti“, rekao je Sršen.

Osvrnuo se i na temu prisutnosti ili neprisutnosti srpskih i hrvatskih književnika u obe zemlje, te naveo da srpski autori u Hrvatskjoj uživaju pažnju otprilike toliko kloliko hrvatski pisci u Srbiji.

Kaže da hrvatski autori ne uživaju posebnu pažnju ni kod izdavača u svojoj zemlji, te se pita kako će tek zavredeti pažnju u regionu.

„Tržišni kriterijum je jednostavno takav, vidim da ni srpski pisci nisu mnogo prostora dobili u medijima i izdavaštvu Srbije. Tako da to nije zbog nacionalnog ključa, već zbog nedostatka prostora inače“, zaključio je Ivan Sršen.

Književnik Gojko Božović, osnivač i glavni urednik “Arhipelaga “. složio se sa hrvatskim kolegom da nema u dovoljnoj meri knjiga srpskih pisaca kod njih i vice versa, i da postoji više razloga za to, a da je po njemu to veliki paradoks, jer dugo traje takvo stanje.

„Društveni ambijent nije nimalo podsticajan, ali on nije takav ni u jednom segmentu, ne samo u izdavaštvu i književnosti. Međutim, zanimljivo je da recimo postoji intenzivna saradnja naše dve zemlje na raznim poljima, ali u izdavaštvu to nije slučaj. Tako je uspostavljena saradnja na polju visokog biznisa, ili subkulture koja toliko prodire da je to pitanje koje me veoma zanima – kako je to moguće“, istakao je Božović i primetio da sredine nisu jednako otvorene u pravoj meri.

On je naveo ekonomski razlog kao važan, jer je različita cena knjiga, naime, neuporedivo su skuplje u Hrvatskoj nego u Srbiji.

„Onda, dve zemlje nisu u istom političkom kontekstu. Hrvatska je ušla u Evropsku uniju. Tako se sprečava veća prisutnost srpske književnosti kod njih, onemogućena je veća difuzija knjiga. Sa druge strane, produkcija igranih televizijskih serija itekako lepo funkcioniše na relaciji Srbija – Hrvatska, glumci odande dolaze ovde, i naši su prisutni tamo, tako da i taj vid subkulture postoji. A u izdavaštvu, izgleda da će ostati takva situacija dok Srbija ne uđe u Evropsku uniju“, zaključio je Božović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar