Postavljeno 100 kućica za gnežđenje modrovana u Srbiji
BEOGRAD – Ovih dana završava se projekat „Sigurnija budućnost za modrovrane u Srbiji – izrada kućica za gnežđenje ugrožene vrste ptica“ koji je deo projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni Inkubator“, a u okviru kojeg je postavljeno 100 kućica za gnezđenje te ugrožene vrste.
Projekat se sprovodi u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije, saopštili su iz Zavoda za proučavanje i zaštitu ptica Srbije.
Aktivnosti na projektu vrlo su konkretne: napravljeno je i postavljeno 100 novih kućica za gnežđenje ove ugrožene vrste, a održana su predavanja o modrovranama sa decom iz škola u Novom Miloševu, Bačkoj Topoli, Temerinu i Paliću.
Nove kućice postavljene su u svim delovima Srbije gde se modrovrane gnezde – na severu i istoku Bačke, na području celog Banata, u okolini Barajeva i u Negotinskoj krajini.
Na ovaj način obnovljena je zaliha kućica koje su poslednjih dve decenije gotovo jedina mesta za gnežđenje ugrožene modrovrane i koje su njenu populaciju spasile od iščezavanja.
Iako je nekada bila obična ptica u dolinama i pobrđu širom zemlje, krajem 20. veka populacija se naglo smanjuje usled gubitka povoljnih staništa i strdanja na seobi.
Modrovrana je ptica otvorenih terena, najčešće nizijskih livada i pašnjaka, koji su dobrim delom preorani, a poseban problem predstavlja nestanak starih stabala u kojima se gnezdi.
Ovoj retkoj ptici za opstanak su potrebna dobra staništa za lov na krupne insekte i druge sitne životinje, kao i stara stabla sa dupljama za gnežđenje.
Upravo takva staništa nestaju širom Evrope, ali i u Srbiji, zbog čega je modrovrana sve manje.
Kritično je bilo oko 2000. godine kada je u celoj Vojvodini preostalo oko 15 parova u okolini Subotice. Srećom, modrovrane rado prihvataju veštačke kućice za gnežđenje, ukoliko su postavljene na odgovarajućim mestima blizu dobrih terena za lov.
Populacija u Srbiji se od 2000. godine oporavila i porasla na oko 300 parova, od kojih se više od 90% gnezdi u veštačkim kućicama.
Od 2000. godine, u Srbiji je postavljeno oko 1000. kućica za gnežđenje, koje se redovno obilaze i popravljaju u slučaju potrebe.
Kućice u Srbiji se redovno obnavljaju i nadziru, a dosadašnje aktivnosti finansirane su iz više različitih programa, od kojih su većina međunarodni projekti zaštite. Ipak, u 2020. godini sredstva za program zaštite modrovrane nisu postojala, zbog čega su članovi neformalne Grupe za zaštitu modrovrana konkurisali za sredstva iz projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni Inkubator“ koji se sprovodi u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije.
„Srećni smo jer smo dobili priliku da obnovimo zalihe kućica za modrovrane u Srbiji. Naša populacija zavisi od kućica i bez ovakvih projekata lako bi propali rezultati koje smo postigli u prethodnih 20 godina rada na zaštiti. Iako se se brojnost značajno povećala, modrovrana je u Srbiji još uvek ugrožena vrsta, a njen opstanak zavisi od naših aktivnosti“, kaže član Grupe za zaštitu modrovrane, dr Dimitrije Radišić, sa Departmana za biologiju i ekologiju, Prirodno matemetičkog fakulteta u Novom Sadu.
Oto Sekereš, član Grupe i šer čuvarske službe u JP „Palić -Ludaš“ smatra da je projekat izuzetno važan.
„Zahvaljujući volonterima, postignut je veliki uspeh. Moramo nastaviti sa aktivnostima koje daju dobre rezultate, ali moramo razmišljati o zaštiti i obnavljanju staništa, pre svega livada i pašnjaka širom širom zemlje“, kazao je Sekereš.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.