Predstavljen prvi tom „Jugoslavija poslednji dani(1989-1992)
BEOGRAD- U Klubu – knjižari – galeriji Glasnik danas je predstavljena prva knjiga trilogije „Jugoslavija poslenji dani“ (1989-1992), u podnaslovu „Svi Srbi u jednoj državi“ Koste Nikolića.
Kako je kazao autor, njegova je namera bila da u monografiji o istoriji raspada SFRJ traga za odgovorom na pitanje: zašto je došlo do rata i da li je on mogao da se izbegne.
U prvom od tri planirana dela, kazao je, govori se o događajima u Srbiji od kraja 1988, kada je Slobodan Milošević, posle „uspešno završene antibirokratske revolucije“, koja je i dovela do ustavnih promena (28. marta 1989), stabilizovao svoj poredak u Srbiji.
Prate se i opisuju događaji na jugoslovenskom nivou – odnos Srbije i federalne vlade, uloga JNA, promena rukovodstva u Crnoj Gori, sukob Srbije i Slovenije, kraj Saveza komunista Jugoslavije, izbori 1990, zaoštravanje političke krize u Hrvatskoj, početak prvih oružanih sukoba i proglašenje nezavisnosti Slovenije i Hrvatske (1991).
U drugom tomu autor će se baviti ratovima u Sloveniji i Hrvatskoj, a u trećem događajima u Bosni i Hercegovini
Vladimir Petrović koji je bio jedan od recenzenata ovog dela podsetio je da su arthivi uglavnom još nedostupni kada je reč o periodu kojim se bavi Nikolić i da je zato koristio štampu, publicističke radove, memoare, ali tu je uzimao u obzir da se radi o ličnom uglu sagledavanja perioda raspada SFRJ.
Prema rečima Petrovića, mi danas živimo posledice zbivanja koja su dovela do raspada SFRJ i da će verovatno biti potrebno da prođe najmanje 30 godina pa da se otvore sve arhive, jer se autor čvrsto drži samo postojećih dokumenata.
Dok je prethodna Nikolićeva knjiga „Jedna izgubljena istorija“ bila makro pogled na raspad SFRJ, ova trilogija bi trebalo da bude mikro pogled na događe koji su doveli do stvaranja odvojenih država, ocenio je Petrović.
Nikolić je priznao da veruje da će budući istoričari koji će imati pristup izvornim dokumentima izmeniti neke stavove u odnosu na ove koje on iznosi u svom troknjižju, ali da će im to biti dobra osnova za buduća istraživanja.
Petrović je je izneo stav Badinterove komisije koja je podnela izveštaj baš na „Dan Republike“ 1991. to jest na današnji dan, pre nego što su počeli sukobi, a to je „da je Jugoslavija u stanju raspadanja ali nije mogla da predvidi da će doći do ratnih sukoba“.
On smatra da je tema raspada SFRJ „neslućeno dobra“, ali da su se njome uglavnom bavili strani istoričarti a kod nas postoji samo knjiga Vladimira Goatija.
Stav Nikolića je da ratovi nisu bili istorijska neminovnost, ali da ni jedna strana nije želela da pregovara već je hterla da ratuje.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.