Promovisana knjiga „Preobraćenik“ Biljane Gojković

BEOGRAD – Nova knjiga „Preobraćenik“ autorke Biljane Gojković večeras je promovisana u knjižari Delfi SKC u Beogradu, gde je spisateljica istakla da je njen glavni lik u ovom istorijskom delu – Srbija.

Program je bio sadržajan, jer je bilo reči o sve tri knjige tog istorijskog serijala, a ne samo o trećem romanu u izdanju kuće “Laguna”.

Osim autorke tih romana iz ciklusa o srpskim zemljama pre Nemanjića i prethodnim knjigama „Veliki knez“ i „Kletvenik“, govorili su i urednica u izdavačkoj kući “Laguna” – Dubravka Dragović Šehović i pisac Vladimir Đurđić.

Promociji su prisustvovali i članovi viteškog društva „Vučji čopor“, kao prava kostimirana muzejska atrakcija kojima su knjige Biljane Gojković velika inspiracija.

Autorka je duhovito izjavila da je najviše zahvalna upravo tim vitezovima što su prisutni u knjižari, jer je san svake žene da im se ovi junaci nađu kada su u nevolji.

„U početku je bilo jako puno materijala, i nije bilo moguće da objavim sve u jednoj knjizi. Onda sam u dogovoru sa izdavaćem sve to podelila na tri knjige, za sada. Plan je da napišem sedam romana u serijalu“, otkrila je autorka tri bestseler romana istorijske tematike.

Gojković je navela da joj je dogovor o čitavom serijalu iz sedam knjiga omogućio da dopuni priču, likove, radnju i odnose, da razradi tolike porodice, sa jako velikim brojem junaka, a veoma je privlači Srednji vek, što je, kako je navela, bio i razlog što je ušla u taj period u ovom književnom serijalu.

Pisac Vladimir Đurđić, i sam autor knjiga istorijskog žanra, istakao je da su ova dela za prave ljubitelje istorije, a pripovedaju o periodu 19. veka koji je uglavnom zapostavljen.

Kako je naveo, u prvom delu „Veliki knez“ gotovo ništa se ne zna i ne otkriva, vrlo je sve mistično, a onda ostala dva „Kletvenik“ i “Preobraćenik” su dalja razrada uspešno postavljene priče.

On je pohvalio autorku da ga podseća na britanske autore koji su pisali vrhunske romane o Srednjem veku.

„Likovi u svim njenim romanima su sjajni, jezik je izvanredan. Ne zna se odmah ko je tu fiktivan lik, a ko istorijska ličnost, što je Biljana sjajno postigla. Onda imate sve. Voleo bih da što više ljudi pročita ova dela. Nisu samo edukativne knjige, već i zabavne, što je danas važno u književnosti“, rekao je Đurđić i otkrio da su Srbi i Bugari nekada pričali istim jezikom, što je utisnuto u ove knjige.

On je izrazio želju da ove romane čitaju i svi koji uopšte ne poznaju taj period, kao „čiste duše“ koji će ući u nešto novo i nepoznato.

Urednica izdanja Dubravka Dragović Šehović smatra da sve tri knjige treba da se čitaju zajedno, da ne mogu da se odvajaju, već se posmatraju kao celina, iako napominje da je autorka vešto pisala te romane da ih čitaoci i mogu upoznati samostalno.

„Ko zavoli prvi roman, bez greške će i sve ostale. Prvi deo predstavlja obrise likova, okvir radnje, opise, da se upoznamo ko želi tu da preuzme vlast, ko se voli i ne voli. Likovi se menjaju, razvijaju kroz trilogiju, nisu ostali isti, kao i u životu, neki postanu bolji, drugi lošiji“, analizirala je urednica.

Ona je primetila da je autorka uspela da približi čitaocima kako žena tog doba razmišlja i da je kao spisateljica veoma maštovita sa neobičnom romantičnom notom u radnji.

„Vidi se da Biljana uživa u svojim likovima, radnji, zapletu. Nisam baš očekivala takav razvoj priče, iznenadila me je, na pozitivan način. Stilski je razumljivo, nema nasilnih scena od čega vam može biti neprijatno, ni ružnih reči, scena, šokantnosti. Svaki čitalac će se upustiti u divnu avanturu sa novom knjigom i prethodne dve“, poručila je Šehović.

Ciklus serijal „Dvesta godina pre Nemanjića“ predstavlja velike kneževe dinastije Višeslavić.

Nakon što je uz pomoć bugarske vojske zbacio sa vlasti svog rođaka velikog kneza Petra Gojnikovića, junak Pavle Branović se suočio sa izuzetno teškim vazalnim položajem.

U novom romanu “Preobraćenik” knez Pavle nastavlja borbu protiv pobunjenika i taj žestoki sukob se neočekivano završava Pavlovim iznenadnim preobraćenjem.

U tom trećem delu serijala o postanku Srbije razotkriće se mnoge dugo skrivane tajne, glavni likovi pokazaće drugu stranu svoje ličnosti.

Prethodni, drugi roman “Kletvenik” pokazuje kako je nastajala Srbija: bugarska vojska je svom silinom napala srpske teritorije i tako se početkom 10. veka srpska kneževina suočila sa neizbežnim i strašnim porazom.

Prvi roman “Veliki knez” govori o srpskim zemljama u 10. veku i u središtu priče je Petar Gojniković, srpski veliki knez iz dinastije Višeslavića, koji želi da ponovo ujedini razjedinjene Srbe.

Petar je mladost proveo kao talac i izgnanik da bi se na pragu punoletstva vratio i, pomognut svojim pristalicama u zemlji, preuzeo vlast.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.