U trendu

Sabrana dela Mira Vuksanovića: Vrh srpske književnosti

BEOGRAD – Prvo kolo Sabranih dela akademika Mira Vuksnaovića u devet knjiga i sa 18 naslova pokazuje da pisac pripada vrhu srpske književnosti, ocenjeno je danas na promociji u Narodnoj biblioteci Srbije (NBS).

„Ovo je tek prvo kolo od mog književnog životnog izveštaja odanosti srpskom jeziku, kulturi i književnosti. Priprema se drugo kolo. Biće bar još devet ovolikih knjiga“, rekao je Vuksanović, upravnik Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti.

Sabrana dela u devet tomova, u izdanju Lagune iz 2022. godine, obuhvataju romane, pripovetke, poeme, zapise i autopoetička kazivanja, koji su objavljivani od 1977. do 2020. godine, a povezani su hronološki i po srodnosti.

Prvi tom sadrži dela „Gorske oči“, „Kletva Peka Perkova“ i „Gradišta“, drugi „Nemušti jezik“, „Daleko bilo“ i „Vučje tragove“, a treći „Moračnik“, „Točilo“ i „Tamoone“. U četvrtom tomu je „Semolj gora“, a petom „Semolj zemlja“, a šestom „Semolj ljudi“. Sedmi tom donosi „Kućni krug“ i „Bihpolje“, osmi „Otsvjudu“ i „Čitanje tavanice“, a deveti „Povratak u Ravangrad“ i „Razgovor s Nemanjom“.

U pozdravnom govru, upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo je primetio da se u naše vreme gubi različitost govora, koju Vuksanović nastoji da to sačuva sa velikom posvećenošću reči.

„Moje prezime bi moglo da dolazi od pretka koji je podražavao ptice. Miro me ubedio da je to mali izvor koji izbija kroz kamen koji šišti“, duhovito je primetio Pištalo. Prema njegovim rečima, „reči nisu odvojene od realnosti koje su ih proizvele“.

Upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović je ocenio da je u reči semolj „smeštena gramatika naše srpske imaginacije“.

Prema njegovim rečima, devet knjiga sa 18 Vuksanovićevih naslova spadaju u „sami vrh savremene srpske književnosti, vraćajući nas melodiji jezika sa kojim se rađamo“.

Radulović je podsetio da je Vuksanovićevo delo ovenčano brojnim nagrada, o njemu su ispisani mnogi tekstovi i tumačenja, „koji su primetili njegovu izuzetnost i stabilno mesto u korpusu srpske književnosti“.

Direktor Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković Aleksandar Jerkov je istakao da je Vuksanović „čovek izrastao iz bića ove kulture“, kojoj je vratio tako što je sebe ugradio u biće kulture.

Jerkov je primetio da je Vuksanović svoja dela plasirao tiho, pametno promišljeno sa poverenjem u književnost i da je on „dostojanstvenik koji zna tajne književnosti i književne istorije“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar