Senovita sećanja

Nil Džordan je kod nas poznat prvenstveno kao reditelj („Intervju s vampirom“, „Igra plakanja“), ali se bavi i pisanjem; već za prvu zbirku pripovedaka, „Night in Tunisia“, dobio je Gardijanovu nagradu za prozu. Objavio je tri vrlo hvaljena romana (nisu prevedeni kod nas), a nakon desetogodišnje pauze, i veoma interesantan roman „Sena“.
Nil Džordan se u pisanju vraća rodnoj Irskoj, i „Sena“ tu nije izuzetak. Ovaj roman je priča o odrastanju četvoro dece pored reke Bojn, u Irskoj početkom prošlog veka, o nevinosti njihovog detinjstva, kao i o kasnijem gubitku te nevinosti i prilično komplikovanim odnosima koji su se među njima razvili.
Glavna junakinja je, uslovno rečeno, glumica Nina Hardi. Roman počinje njenom smrću, kada ju je ubio Džordž, prijatelj iz detinjstva, a zatim se nastavlja delom njenim sećanjima, delom posmatranjem onoga što se kasnije dešava, uključujući neuspešnu potragu za njenim telom, kao i sećanjima njenog polubrata Gregorija i njene prijateljice Džejn, Džordžove sestre. Nina sve to posmatra kao neka vrsta senke, senke jedne ubijene žene koja se, i ne znajući, celog života nadvijala nad samom sobom.
Kao devojčica, Nina je bila usamljena i veoma maštovita; praktično od rođenja je imala izmišljenu prijateljicu čije se ime menjalo prema Nininom raspoloženju – zapravo, videla je senku buduće sebe, iz onog vremena kada je ubijena. Rođena je u imućnoj porodici; njeni roditelji su se međusobno udaljili, majka je nikada nije zavolela onoliko koliko je volela svog muža, a otac ju je smatrao pravim malim savršenstvom. Nakon neuspešnog pokušaja da je obrazuje guvernanta, majka je Ninu pustila da se samo igra sa svojim novim prijateljima, siromašnom decom koju je slučajno upoznala. To su bili Džejn i njen blago retardirani brat Džordž. A onda, u Nininoj devetoj godini, u njen život je ušao i polubrat Gregori, za koga nije ni znala da ga ima dok nije doputovao iz Engleske nakon majčine smrti. Upoznali su se za nijansu prekasno da bi jedno drugo doživeli kao brata i sestru, i tako su maštovita devojčica iz Irske i tihi dečak iz Engleske jedno drugom postali do tada izgubljene polovine koje tek zajedno čine celinu. U to vreme je Džordž već bio, na dečiji način, zaljubljen u Ninu, ali mu Gregorijev dolazak nije smetao – prihvatio ga je kao što je prihvatio i Ninu. A Džejn se dopao vitki, elegantni Gregori.
Da li vam to već zvuči kao da će tu biti svakakvih odnosa? I biće – kako njih četvoro odrastaju, biće tu i dozvoljenih i nedozvoljenih odnosa (nema detaljnih opisa seksa jer bi bili potpuno nepotrebni, samo je jasno šta se dešava), i abortusa, i odlaska dvojice mladića u rat (Prvi svetski), i povratka iz rata posle koga ništa više neće biti isto, a ni od samog starta nije bilo baš najzdravije. Ipak, ne očekujte da „Sena“ bude knjiga o perverzijama, jer ona to nije; to je roman o četvoro u suštini dobre dece koja su rasla bez dovoljno podrške, usmerenja i pažnje starijih, pa su svu ljubav, koja je među njima postojala u zaista velikoj količini, usmeravala jedni drugima, nekada je izražavajući na neprikladan način. Osobe u koje su izrasli ni na koji način ne mogu biti viđene kao zle – svako je na svoj način bio oštećen, ali, čak ni u trenucima izdajstva, nikakvog tu zla nije bilo.
„Sena“ je interesantan, mračan (mada, možda zbog pomalo setnog tona, ne i mučan) roman, roman sa likovima do kojih će vam stati, sa komplikovanim međuljudskim odnosima i bolnim posledicama takvih odnosa. Zanatski bez grešaka, ovo je roman u čiji ćete svet, dopadao vam se on ili ne, biti uvučeni, za čije ćete junake navijati iako znate da nade nema (već na samom početku vidite smrt jednog i ludilo drugog), i koji nećete lako ispustiti iz ruku.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.