Spektakl “Labudova jezera” iz Nemačke večeras na BFI

BEOGRAD – Spektakl “Labudova jezera” nemačke trupe „Gotje Dens“ (Gauthier Dance) iz Štutgarta, biće izveden večeras na velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum u okviru 19. izdanja Beogradskog festivala igre (BFI).

Predstava je sastavljena iz četiri celine – “Labudova pesma: Jezero”, “Labudov kolač”, “Bez naslova za 7 igrača” i “Šara Nur” kao svetske premijere četiri koreografa – Mari Šuinar, Marka Gekea, Hofeša Šehtera i Kajetana Sota.

Slavni koreograf i umetnički direktor kompanije “Gotje Dens” Erik Gotije javio se danas onlajn putem Zoom platforme u susretu sa medijima u Nacionalnoj fondaciji za igru (NFI).

Kako je objasnila Aja Jung, osnivač NFI i BFI, Gotje i njegova trupa nisu još krenuli za Srbiju, jer je došlo do manjih problema na aerodromu, a sam koreograf je naglasio da moraju da krenu od tog trenutka za 45 minuta.

Prema planu, ako bude sve u redu, stići će na beogradski aerodrom “Nikola Tesla” u 16 sati i imaće jako malo vremena da se pripreme za premijeru na 19. BFI od 20 časova u zemunskom pozorištu Madlenianum.

Erik Gotje gostovao je kao igrač na 16. izdanju Beogradskog festivala igre (BFI) kada je predstavio svoj komad „Poklon“, takođe na sceni Madlenijanuma, i tada se i oprostio od karijere izvođača. Kako je nemački umetnik podsetio, sada treći put gostuje kao igrač i drugi put sa trupom na festivalu igre.

“Dugo vremena sam želeo da se bavim ovom temom, opsedala me je i inspirisala i onda sam imao nedoumicu koga od koreografa da pozovem da realizuje komad. I upravo su mi ovi koreografi bili u glavi, tako da sam želeo da pozovem i Mari Šuinar, Marka Gekea, Hofeša Šehtera i Kajetana Sota. Svako od njih mi je bio u viziji da postavi sam celu predstavu. Na kraju, došao sam na ideju da svo četvoro režiraju komad, svaki po jedan segment spektakla, koji će se zvati u množini – “Labudova jezera”, objasnio je Gotje početnu ideju za nastanak predstave “Labudova jezera”.

Umetnik opisuje fragmentarni komad kao “izuzetno uzbudljivo koloritno delo, pravo uživanje koje daje poseban smisao u savremenoj igri”.
Kako je naveo, u scenskom delu ističe se lepota labudova, a različiti koreografi su dali svoj autentičan autorski pečat svakom fragmentu pojedinačno.

“U predstavi nećete videti baš labudove i jezera, ali hoćete nešto zaista sasvim drugačije”, zaintrigirao je Gotje projekat svoje trupe.

Antologijski balet “Labudovo jezero” Petra Iljiča Čajkovskog kao inspiracija za ovu najnoviju tetralogiju ukazuje na slike i asocijacije koje čine ovo delo – jezero na mesečini, igra labudica, princ Zigfrid razapet između Odete i Odilije, zli čarobnjak Rotbart.

Gotje je tako tražio od četiri slavna koreografa da kreiraju svoju verziju ovog baleta za njegovu trupu iz Štutgarta.

Sami komadi nisu osmišljeni kako bi postali celovečernja predstava, već da prikažu kompoziciju koja sadrži četiri lične adaptacije, od kojih svaka traje 25 minuta, i stilski su različite koliko i njihovi autori.

Tako će publika gledati svetske premijere Kajetana Sota, Mari Šuinar, Marka Gekea, Hofeša Šehtera, četiri umetnika savremene igre u jedinstvenom omnibusu.

Prvo scensko delo “Bez naslova za 7 igrača” stvorio je autor Kajetano Soto kao koreograf, kreator svetla, scenografije i kostima. U timu su i dramaturg Ester Dresen-Šhabak, kompozitor muzike Peter Gregson i drugi scenograf Dario Suša.

Delo španskog koreografa Kajetana Sota za kompilaciju „Labudovih jezera“ pokazuje trenutak transformacije čoveka u životinju, od žene do labudice, čineći vidljivim efekat i magiju čarolije. Zaštitni znak Sota su neobične ideje i ekscentričan, nežan pogled na svet.

Rođen u Španiji 1975. godine, Kajetano Soto je počeo svoje igračko obrazovanje u Pozorišnom institutu Barselone, i nastavio studije u haškom Kraljevskom konzervatorijumu. Prvi angažman dobio je u kompaniji IT Dansa u Barseloni i onda u Baletu Minhena (1998).

Ima puno tradicionalnih postavki, modernih interpretacija -verzija na pozornici i na filmskom platnu, i kako je rekao Gotkje, neophodno je bilo osmisliti potpuno novi format.

Komad “Labudova pesma: Jezero” potpisuje Mari Šuinar kao kompletan autor – kreacija, scena, koreografija, svetlo, video, kostim.
Umetnica je nagrađena posebnim priznanjem “Jovan C?irilov” na BFI za svoj slavni komad „Hijeronimus Boš: Vrt ovozemaljskih uživanja”.

Vođa trupe Gotje je objasnio da je njen fragment feministička kreacija, igraju sve same žene, na špic patikama, a inače je autorka – feministkinja.

Biće to neočekivana kreacija koreografa, igračice i svestrane, međunarodno priznate Mari Šuinar, koja se smatra jednom od najvažnijih figura savremene igre.

Ovde je razvila jedinstven rečnik kroz ansambl postavku za Gotjeovu trupu, inspirisana univerzumom Čajkovskog i njegovim mitskim delom koje je prilagodio kompozitor Luj Difor, a njen pokret uvodi publiku u senzualno iskustvo gde se spajaju igra, elektronska muzika i video projekcije.

Posle 12 godina solističke izvođačke i koreografske karijere, Šuinar je osnovala svoju trupu 1990. godine i u više od 50 komada do danas, proslavila je igru kao svetu, duhovnu umetnost. Njeno delo „24 Šopenova preludijuma“ i kontroverzni komad „Popodne jednog fauna“ sa ženskim ansamblom nalaze se na repertoaru najznačajnijih svetskih kompanija igre.

U predstavi je i fragment “Labudov kolač”, gde je na više umetničkih pozicija Hofeš Šehter – koreografija, scena, dizajn kostima i svetla, a taj komad je završio samo za tri nedelje.

Šehterova londonska trupa je dva puta gostovala na BFI (“Politička majka” i “Sunce”).

Mračni tonovi nadvijaju se nad bajkom o „Labudovom jezeru”, koja se bazira na pojmovima lepog, nevinog i čistog, ali u Šehterovoj verziji, ništa nije ni čisto, ni nevino.

U razmaku od samo nekoliko godina, Hofeš Šehter, bivši igrač Kompanije Batševa, školovani perkusionista i kompozitor napravio je impresivnu karijeru.

U svojim delima on pripoveda i oslikava jedan mračni, živopisni univerzum.

Celovečernje delo u njegovom opusu je „Grand Finale“, komad nominovan za nagradu “Olivije”.

Na repertoaru “Labudovih jezera” kao spektakl omnibusa jeste i – “Šara Nur” koreografa Marka Gekea, čiju muziku potpisuje islandska muzičarka Bjork, a scenu i kostime – Mićaela Springer.

Ovo nije prvi put da se Marko Geke bavi temom „Labudovog jezera“, već je kreirao duet “Crnog labuda” i “Valcer” iz ovog baleta, na originalnu muziku.

Zajedno sa ansamblom muških igrača, odlučio je da istraži savremenost bajke “Labudovo jezero“. Geke se oslanja na starije mitove u kojima labud, kao što mnogi evropski jezici sugerišu predstavlja muško biće, tako da su kod njega svi muški igrači, kao pravi kontrast u odnosu na Mari Šuinar, koja ima samo ženske izvođače.

Nemački umetnik Marko Geke je 1988. godine završio školovanje na minhenskoj Baletskoj akademiji, 1995. je diplomirao na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu, i bio je angažovan u Državnoj operi Berlina i u Hagen teatru.

Od 2005. godine je bio stalni koreograf Štutgart baleta, kasnije je stvarao za Skapino balet, a od 2013. je koreograf saradnik Holandskog teatra igre. Jedan od njegovih najzapaženijih radova, celovečernja predstava “Nižinjski”, nastala je za Državni balet Hanovera (2016).

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.