Spomenik patrijarhu Pavlu izaziva burne reakcije (foto, video)

>  –  

Beograd je dobio joลก jedan spomenik i joลก jedan paket burnih reakcija na njegov izgled.

Ovoga puta โ€“ spomen obeleลพje patrijarhu Pavlu โ€“ koje je, poลกto je sveฤano otkriveno proลกle sedmice, doฤekano brutalnim ocenama u medijima. Gotovo nikome figura patrijarha ne liฤi na njega, mnogima se ne sviฤ‘a ลกto je postavljena ispred crkve Svetog Marka, ali tako da deluje kao da gleda u kafiฤ‡ preko puta, umesto prema crkvi ili parku.

Jedan od lucidnijih komentara je bio da izgleda kao Joda iz Ratova zvezda poลกto glavnina patrijarhovog tela levitira. Ova asocijacija, inaฤe uopลกte nije neutemeljena buduฤ‡i da i Joda i patrijarh imaju mnogo toga zajedniฤkog. Obojicu krase dobrota, mudrost, okrenutost duhovnom ลพivotu i pre svega skromnost.

Autor spomenika, akademski vajar Zoran Maleลก, je neลกto od ovih osobina i imao na umu. Na negativne medijske reakcije uzvratio je rekavลกi da uopลกte nije bitno gde gleda patrijarh te da je njegova koncepcija i bila da on levitira, da pre svega odiลกe skromnoลกฤ‡u a da je pozicija spomenika odreฤ‘ena praktiฤnim razlozima.

โ€“ Za zemlju je vezan samo prednjim delom, a patrijarh Pavle je pognut i zamiลกljen, tako da izgleda kao da lebdi. Takvu skulpturu patrijarha napravio sam joลก ranije u galerijskom formatu. Gradskim ocima se svidela kada su je videli i ลพeleli su da napravim baลก takav spomenik, kazao je Zoran Maleลก.

On je dodao da bi na devetogodiลกnjicu smrti patrijarha Pavla spomenik trebalo osveลกtati i da su mu u zamisli spomenika dimenzije bile veoma bitne.

โ€“ Poznato je da je patrijarh bio izuzetno skroman ฤovek. Moja prvobitna ideja je bila da spomenik bude visok svega metar i po, ali smo na kraju odluฤili da ima 1,80 metara. Mislim da odiลกe skromnoลกฤ‡u i da je pravo oliฤenje patrijarha โ€“ izjavio je Zoran Maleลก.

NJegove kolege misle drugaฤije . Umetnik i vajar Milorad Miฤ‡a Stajฤiฤ‡ , ฤija je skulptura โ€žOver The Rainbowโ€œ takoฤ‘e bila u ลพiลพi medijske paลพnje i koja je tokom trajanja izloลพbe povuฤena iz izloga Galerije Kulturnog centra Srbije u Parizu, najpre konstatuje da je dobro ลกto se javno diskutuje o nekoj skulpturi jer smatra da je prisustvo umetnosti u medijima veoma vaลพno.

ล to se same skulpture tiฤe, on smatra da je autor bio neodluฤan

โ€“ ฤŒini mi se da je vajar bio neodluฤan u pogledu izbora prikaza โ€“ realistiฤnog, kada se posmatra spreda i avangardnog, kada se gleda otpozadi i boฤno. Cilj autora je bio da istakne osobine patrijarha โ€“ skromnost i duhovnost, ali naลพalost, mislim da to ostaje van fokusa posmatraฤa koji se, zbunjen ovim pristupom, najpre pita zaลกto ova skulptura pada i zaลกto joj nedostaju zadnji delovi tela. Jasno mi je ลกta je bila umetnikova namera, primer uspeลกne realizacije ovog pristupa je na primer โ€žspomenik Balzakuโ€œ Ogista Rodena. Takoฤ‘e, kada je reฤ o umetnosti u javnom prostoru, smatram da je vaลพno da oslikava duh vremena u kome nastaje, a deluje mi da to nije sluฤaj sa spomenikom na Taลกmajdanu โ€“ zakljuฤuje Miฤ‡a Stajฤiฤ‡.

โ€“ Kada se predugo poigravate smislom โ€“ prirodno je, pa i oฤekivano da besmisao na kraju trijumfuje i metastazira. Tako je i takozvani spomenik patrijarhu Pavlu โ€“ odnosno spomenik takozvanom patrijarhu Pavlu samo metastaza viลกedecenijskog urbicida i neodgovornog odnosa prema javnom prostoru โ€“ kaลพe za Danas Nebojลกa Milenkoviฤ‡ Novi, istoriฤar umetnosti i muzejski savetnik u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

โ€“ Nije reฤ samo o reprezentacijskom problemu i tome ลกto glavati neznaboลพac koji sedi, a zapravo levitira, u nevidljivom tramvaju โ€žparkiranomโ€œ pred crkvom Svetog Marka likom ฤak ni ne asocira na pokojnog patrijarha. To je ฤak najmanji problem. Primitivizam, grotesknost i vizuelna nepismenost navedene skulpture zapravo realno odraลพava stanje svesti druลกtva u kom su politiฤke stranke doslovno poniลกtile smisao i smislenost. Otuda ni u Odboru za podizanje ovog spomenika tradicionalno i oฤekivano nije sedeo nijedan predstavnik struke โ€“ konstatuje Nebojลกa Milenkoviฤ‡. โ€“ Ne znam zaลกto vam je sad, opet, uopลกte relevantno moje miลกljenje, s obzirom na to da je spomen obeleลพje Zoranu ฤinฤ‘iฤ‡u, koje sa koautorima tek izraฤ‘ujemo, izazvalo salve sveopลกteg gnuลกanja, u kojima je vaลก list prednjaฤio. Poลกto traลพite moje miลกljenje ja ฤ‡u vam ga ipak i dati โ€“ kaลพe Mrฤ‘an Bajiฤ‡, vajar, crtaฤ i univerzitetski profesor na molbu Danasa da prokomentariลกe spomenik patrijarhu Pavlu.

Bajiฤ‡ skreฤ‡e paลพnju, da rad Zorana Maleลกa moลพe da komentariลกe samo ako se ne upuลกta dublje u koncepciju i ukoliko se zadrลพi na formalnom.

โ€“ Reฤ je o neprihvatljivom i najpre ozbiljnom skulptorskom nesporazumu izmeฤ‘u naturalistiฤkih, deskriptivnih, zaleฤ‘enih, neprohodnih detalja i neke vrste prepolovljene, lebdeฤ‡e, stilizovano apstraktne, linearne forme uz nerazreลกivu nelagodu veliฤina i proporcija. Zastraลกujuฤ‡e preniska i prevelika glava kodira te neugodne proporcije baลกtenskih tvorevina, a cvetni zasad dodatno izgurava ovu skulpturu u ozbiljnu blizinu neosveลกฤ‡enog kiฤa โ€“ objaลกnjava Bajiฤ‡.

On dodaje da ukoliko ovo reลกenje sagledavamo u kontekstu tematski sliฤnih spomen obeleลพja โ€“ โ€žovaj je vulgarniji, ฤak i od spomenika ฤ†irilu i Metodiju kod Vukovog spomenika, pa i od onog Svetom Savi pored Hrama, o kojima sam joลก pre desetak godina pisao โ€“ objaลกnjava Bajiฤ‡.

Ukazuje i da mu je nepoznat tip konkursa koji je prethodio, kao i kvalitet drugih moguฤ‡ih reลกenja, a takoฤ‘e mu nisu poznate ni kompetencije ลพirija koji je rad odabrao.

โ€“ Ishod govori da neลกto jako nije bilo u redu. Najlakลกe je sad da se samo dnevnopolitiฤki narugamo. Ipak da ne glumimo preveliko iznenaฤ‘enje: isto tako vulgarno je bilo stotinak metara dalje i desetak godina ranije, sa spomenikom Alijevu u neposrednom komลกiluku. I taj nam je tuลพni ishod ostao za veฤnost โ€“ konstatuje Bajiฤ‡.

Uz opasku da nam se ishodi ovakvog tipa ponavljaju, to , kako kaลพe, neลกto govori:

โ€“ Pored komisije koja bira liฤnosti kojima grad treba da podigne mesta seฤ‡anja, vapimo i za institucijom koja ฤ‡e dugoroฤnije koncipirati, kontrolisati ili usmeravati procedure i konkursne raspise pre nego ลกto kiฤ potpuno prelije ulice i pre nego ลกto se potpuno natovarimo bronzanim tvorevinama, koji nikad viลกe, zbog poลกtovanja prema liฤnostima koje oznaฤavaju, neฤ‡emo moฤ‡i skloniti. Skupลกtinski prenosi, loลกe pesme i glupi filmovi bivaju zaboravljeni ali spomenici ostaju. Zato dnevnopolitiฤki diskurs nije dovoljan: javnost treba da se dugoroฤno naobrazuje kako je sve moguฤ‡e oformljavati mesta seฤ‡anja, i o tome ลกta je to dobra skulptura a ลกta nije, a svako sledeฤ‡e spomen mesto mora da bude u fokusu profesionalne paลพnje ali verujem i aktivnosti. Zahvaljujuฤ‡i revalorizaciji spomenika Drugom svetskom ratu, koja dolazi ฤak iz MOME , a iz naลกe sadaลกnje perspektive spomenika Patrijarhu Pavlu, oฤitavanje je jasno i danas moลพemo razumeti koliko je dalekovido i emancipatorski bilo prepustiti se Bakiฤ‡evoj, Bogdanoviฤ‡evoj ili Dลฝamonjinoj interpretaciji โ€“ zakljuฤuje Mrฤ‘an Bajiฤ‡.

Da spomeniฤka arhitektura kod nas ima kontinuitet besmisla slaลพe se i Nebojลกa Milenkoviฤ‡

โ€“ Ako ฤ‡emo realno, primitivan i bahat odnos prema javnom prostoru naลพalost nije โ€žpatentโ€œ aktuelne vlasti โ€“ koja je ฤitavu stvar dovela do paroksizma. Korene i uzroke moลพemo traลพiti joลก od neodgovornog i glupog uklanjanja spomenika Josipu Brozu osamdesetih, pa spomeniฤkoj skulpturi devedesetih koja kulminira spomenikom Nikoli Paลกiฤ‡u, podignutim 1998, kao trijumfu srpskog anahronizma. Potom slede postpetooktobarske metastaze i trijumf banalnosti s grotesknim lutkom koji bi trebao da predstavlja Nikolu Teslu na aerodromu koji nosi njegovo ime, postavljen 2006. Pa โ€žradikalskiโ€œ Jaลกa Tomiฤ‡ u Novom Sadu iz iste godine. Onda Tadiฤ‡ev diktator Alijev u Taลกmajdanskom parku iz 2011. Pa ฤitav niz grotesknih kreatura kojim je DS/LSV lokalna vlast u samo nekoliko dana tokom 2011. naruลพila uลพi centar Novog Sada. Pa Nikoliฤ‡ev car Nikolaj iz 2014. Pa Vuฤiฤ‡ev Pekiฤ‡ iz 2016. I tako redomโ€ฆ Svi navedeni primeri, ali i stotine nespomenutih, svedoฤe o neodgovornosti prema javnom prostoru, identitetskoj i vrednosnoj konfuziji โ€“ ali i tome da smo danas (na svaki naฤin) zapravo nedostojni velikana iz naลกe bliลพe ili dalje proลกlosti โ€“ zakljuฤuje Nebojลกa Milenkoviฤ‡.

Arhitekta LJubica Slavkoviฤ‡ kaลพe za Danas kako su etiketiranja gradskih ฤelnika Beograda, da su se u vezi sa spomenikom patrijarhu bunili oni koji se โ€ždeklariลกu kao ateistiโ€œ โ€“ โ€žnedopustiva u demokratskom druลกtvu jednakih prava, te opet iskazuju iskljuฤivost onih koji usmeravaju razvoj grada prema svojim graฤ‘animaโ€œ.

โ€“ Samo vizuelno reลกenje spomenika i njegovo pozicioniranje kao da su smiลกljeni dvodimenzionalno, za slikanje, a ne promiลกljanjem ฤitavog prostora, te ฤini se da i sam spomenik potcrtava ono ลกto veฤ‡ imamo na delu: viฤ‘enje grada kao teritorije koja se markira a ne kao prostora koji se ลพivi. A kada se malo viลกe okrenemo oko sebe i pogledamo pomenuti spomenik u svetlu sveprisutne novogodiลกnje rasvete, ne mogu da se ne uplaลกim i zabrinem da svaka sliฤnost sa projektom โ€žSkopje 2014โ€œ nije sluฤajna โ€“ kaลพe Slavkoviฤ‡.

(Aleksandra ฤ†uk, Danas)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com