U trendu

Susret posvećen Paskaljeviću, gorostasu velikog platna

BEOGRAD – Tribina pod nazivom “Razgovor o Goranu Paskaljeviću: Susret posvećen gorostasu velikog platna” održana je večeras u Domu omladine Beograda, a u planu je i knjiga o Paskaljeviću koja će biti objavljena u ediciji „Festovih 50“.

Na tribini je pročitano pismo glumca Slavka Štimca koji nije stigao na ovaj susret, a koji je naveo da ga za Gorana vezuju jake uspomene profesionalne i prijateljske.

„Divan čovek, koji se odlikovao izuzetnim znanjem i velikom ljubavlju prema filmu. Strpljenje i blaga narav je ono što mi prvo padne napamet kada je Goran u pitanju“, naveo je Štimac.

Pisma su poslali i glumci Vojislav Brajović i Petar Božović.

Dugogodišnji prijatelj i saradnik reditelja, pisac i scenarista Filip David naveo je da je bilo krajnje vreme da se javno progovori o značajnom reditelju na ovakvom skupu.

On se prisetio da je upoznao filmskog reditelja pre 50 godina kada je radio na Televiziji Beograd, akoji je tek stigao iz čuvene Praške filmske škole.

„Odmah je bilo jasno koliko je talentovan kada je na televiziji radio neke projekte. Svakako je bio jedan od najvećih i najznačajnijih reditelja bivše Jugoslavije. Osvojio je Evropskog Oskara za film Bure baruta, imao je uspehe u Kanu Berlinu, Veneciji“, naglasio je Filip David uz konstataciju da je otišao tako tiho, iznenada i definitivno suviše rano.

Divio mu se, kaze, kako je uspevao brzo i lako da se dogovori sa velikim glumcima za saradnju, kakav je bio Karl Malden kada su u Americi na kratkom sastanku sve utanačili za uspešan film „Suton“.

„Postao je i ostao moj veliki prijatelj tokom stvaralaštva, a dugo smo radii zajedno. Nastaviće on da stvara i nakon ovozemaljskog života“, zaključio je David.

Scenograf svetske karijere Miljen Kreka Kljaković je samo jednom sarađivao sa Paskaljevićem na filmu „Varljivo leto ’68“.

„Bio sam tada mlad scenograf, divno smo sarađivali i postali veoma bliski prijatelji. Nije da nismo hteli opet da snimamo zajedno, već se tako desilo da nismo imali priliku još da radimo. Filmove je snimao vešto, i to ih nije samo snimao, već kompletno upakovao, plasirao, radio distribuciju, bio pravi producent. Naš film je Kinoteka uvrstila među 100 najboljih jugoslovenskih filmova ikada“, podsetio je slavni scenograf.

Glumac Nebojša Milovanović je igrao u tri njegova filma – „Bure baruta“, „Optimisti“ i „Medeni mesec“.

„Znao sam da kad me zove, to je onda sigurno za neku veoma značajnu ulogu. Tako je i bilo u sva naša tri filma. Čak je i očinski pazio na mene. Jednom me je sreo dok sam bio na motoru i brižno mi rekao da to ne radim, jer mogu da se povredim, a on je već spremio novu veliku ulogu za mene, tako da ne smem da rizikujem“, ispričao je glumac.

Paskaljević je diplomirao filmsku režiju na čuvenoj Praškoj akademiju (FAMU). Snimio je više od 30 dokumentarnih i kratkih filmova, i 18 igranih, od kojih su mnogi ovenčani nagradama i pohvalama u svetu.

„Zlatnu arenu“ dobio je već za prvi film „Čuvar plaže u zimskom periodu“, koji je osvojio i Posebno priznanje na Filmskom festivalu u Berlinu.

Danas se mnogi njegovi filmovi ubrajaju u antologijske: „Pas koji je voleo vozove“, „Poseban tretman“, „Varljivo leto ’68“, “Suton”, “Anđeo čuvar”, “Zemaljski dani teku”, “Tango Argentino”, „Tuđa Amerika”, „Bure baruta”, „Kad svane dan”.

U poslednjem periodu je sarađivao sa glumcem i producentom Lazarom Ristovskim na ostvarenjima “San zimske noći”, “Optimisti”, “Medeni mesec“.

Saša Radojević je primetio kako je Paskaljević imao izvanredan osećaj za nove glumce kojima daje šansu te je lansirao Sergeja Trifunovića i Nebojšu Milovanovića, a uspešno je nekoliko puta sarađivao sa velikim scenaristom Gordanom Mihićem.

Dobitnik je Nagrade kritičara za najbolji evropski film 1998. za „Bure baruta“, nagrade kritičara u San Sebastijanu 1990. za film “Vreme čuda”, a američki časopis „Varajeti” svrstao ga je 2001. u pet najboljih reditelja godine.

Takođe, nosilac je francuskog Ordena umetnosti i književnosti, laureat nagrade „Zlatni Aleksandar“ u Solunu , „Aleksandar Lifka” na Paliću, „Zlatnog pečata“ Jugoslovenske kinoteke, Nagrade „Živojin Žika Pavlović” koju je osvojio pred smrti i nije je primio na festivalu u Leskovcu.

Snimio je i jedan u potpunosti irski film “Kako je Hari postao drvo” gde su glavne uloge imali Kolm Mini i Silijan Marfi (sada popularan po seriji “Birmingemska banda”), i jedan indijski – “Zemlja bogova” (2016).

Poslednji dugometražni igrani film „Uprkos magli” (2019) radio je u Italiji u njihovoj kompletnoj produkciji.

Imao je retrospektive u prestižnim kulturnim centrima u Beču, Londonu, Moskvi, Parizu, MoMa muzeju u Njujorku.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar