Vinsent van Gog

>  –  

Jedan od najveฤ‡ih slikara svih vremena, Vinsent van Gog, roฤ‘en je 30. marta 1853. godine. Njegov ujak je bio suvlasnik firme za prodaju umetniฤkih slika. Van Gog je radio u toj firmi od svoje 16. godine. Narednih ลกest godina, prodavao je slike u Hagu, Londonu, Parizu i Berlinu. Kada je napustio ovaj posao, postao je uฤitelj u Parizu i narednih nekoliko godina proveo je predajuฤ‡i likovnu umetnost.

Godina 1880. bila je prekretnica u njegovom ลพivotu. Tada je upisao ลกkolu likovnih umetnosti i odluฤio da se u potpunosti posveti slikarstvu. Pohaฤ‘ao je ลกkole u Briselu, Hagu i Londonu. Narednih pet godina uglavnom je slikao rudare, seljake i ljude iz siromaลกnih slojeva u dnevnim aktivnostima. Taj period u njegovom stvaralaลกtvu poznat je kao holandski period, jer je najveฤ‡u inspiraciju za slikanje dobijao u Holandiji.

Godine 1886. odlazi bratu u Pariz, koji je tada bio centar likovne umetnosti. Tamo upoznaje najveฤ‡e slikare tog vremena. Pod uticajem pariskih impresionista i neoimpresionista (naroฤito Sinjaka i Tuluz Lotreka), Van Gog svoje tamne slike pune socijalne gorฤine poฤinje da menja u svetle slike veselijih boja, slikajuฤ‡i tipiฤne impresionistiฤke elemente – gradske kafee i pejzaลพe.

Ubrzo se seli u Arl u juลพnoj Francuskoj, u potrazi za toplijim krajevima od Pariza. Tokom prve godine provedene u Arlu, naslikao je oko 200 slika. To je period kada je slikao i puno autoportreta. Najpoznatija dela iz ovog perioda su „Noฤ‡ni kafe“ i „Umetnikova spavaฤ‡a soba u Arlu“. Oktobra 1888, poseฤ‡uje ga Pol Gogen, slikar koji ga je doveo u Arl, ali se pri tom njih dvojica svaฤ‘aju i Gogen odlazi u Pariz. Zbog griลพe savesti, Van Gog sebi odseca uvo! Nakon toga, njegova bolest nepovratno uzima maha.

Narednih godina, ophrvan teลกkom boleลกฤ‡u, stvara puno slika, nabacujuฤ‡i boje na platna grozniฤavo, brzo, gotovo u transu. Mnoga od tih dela danas se procenjuju milionima dolara. Vinsent van Gog pokuลกao je da izvrลกi samoubistvo 27. jula 1890. godine u jednoj njivi u juลพnoj Francuskoj, a umro je 29. jula ujutro.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com