Vuksanović i Kecmanović o jeziku, Andrićevim nagradama…
BEOGRAD – Pisci Miro Vuksanović i Vladimir Kecmanović razgovarali su danas o Andrićevoj nagradi, angažovanoj književnosti, jeziku, ličnim poetikama… na tribini „Pišem, dakle postojim“ programa Beogradskog sajma knjiga.
Razgovor je moderirala Sanja Milić, urednica programa Beogradskog sajma knjiga.
Na samom početku, ona je podsetila da je Kecmanović do sada dobio tri Andrićeve nagrade, jednu od sarajevskog „Oslobođenja“ kada je bio sasvim mlad pisac, zatim priznanje Andrićevog instituta u Višegradu i nedavno nagradu koju dodeljuje Andrićeva zadužbina, i upitala ga da li se pogordio posle tolikih nagrada.
Kecmanović je, u svom stilu, rekao da mu je drago što je dobio te nagrade zbog Andrićevog imena i zbog liste autora koji su dobijali ta priznanja pre njega.
„Verujem da sada u Sarajevu ne postoji Andrićeva nagrada. Kada sam je dobio, nisam kao pisac imao definisani odnos prema Ivi Andriću. Kada sam dobio prvu Andrićevu nagradu, sam Andrić mi nije bio uzor. Kada sam dobio drugu, tada sam već napiso nekoliko knjiga koje su komunicirale s njegovim delom“, kazao je Kecmanović.
On je rekao da je njegova poetika sadržana u opisu: manje je više. „Trudim se da ono što imam da kažem ili napišem, bude što kraće“, kazao je Kecmanović.
Miro Vuksanović kaže da nema mnogo razlike između njegove poetike i poetike Vladimira Kecmanovića.
„Ja sam pisac fragmenta. Sažimam forme. Nemam vremena da smišljam likove i radnje… Ali ti moji fragmenti se lančaju pa čine celinu, a mogu biti pročitani i pojedinačno. S druge strane, Vlada Kecmanović se izražava depešama. Šalje čitaocima kratke, jasne depeše“, kazao je akademik Vuksanović.
O angažovanoj književnosti kao pojmu u savremenoj literaturi Kecmanović nije imao lepo reči. „Angažovana književnost, kao termin ne znači ništa. Književnost je dobra ili loša. Ako je angažman književnosti direktan, onda je loša. Ima književnika koji su angažovani van svoje književnosti, ali takav angažman je stvar lične odluke“, kazao je Kecmanović.
Za Mira Vuksanovića, angažovana književnost je u stvari stranačka književnost. „Pisci koji zastupaju izvesnu politiku najčešće uzimaju najveći deo medijskog prostora. Angažovana književnost ima tendenciju da bude vremenski oročena i zato se ja klonim pisanja takvih knjiga“, kazao je Vuksanović.
Kecmanović je potom naglasio da je jezik kojim se izražava različit u njegovim romanima. „Većina mojih romana napisani su u prvom licu i njihov jezik zavisi od govora kojim se služe glavni junaci. Kada odredite naratora, lakše ide pisanje knjige… Barem meni“, kazao je Kecmanović.
Prema Vuksanovićevim rečima on silazi niz reči do njenih korena. „To je za mene povratak u mitsko i arhajsko… Povratak sebi, a ne odlazak od sebe kako se pogrešno misli… Mene zanima suština reči i kombinovanje tih suština u jeziku kojim se izražavam“, kazao je Vuksanović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.