Azijske berze otporne na nemire u SAD
SIDNEJ – Azijske berze su danas ojačale na tromesečni maksimum jer je napredak u otvaranju ekonomija otklonio uznemirenost zbog nereda u američkim gradovima i tenzija između Vašingtona sa Pekinga.
Smanjenju napetoristi na berzama doprinelo je i to što je predsednik SAD-a Donald Tramp započetim postupkom okončanja američkog specijalnog tretmana za Hong Kong, kako bi kaznio Kinu, ostavio netaknutim njihov trgovinski sporazum, izveštava Rojters.
Nakon otvaraja, azijska tržišta su krenula uzlaznim trendom rukovodeći se signalima o jačanju delova kineske privrede.
Indeks Hongkoške berze je porastao za 3,6 posto, dok se indeks najlikvidnijih kinsekih akcija CSI300 popeo za 2,4 procenta.
Državna anketa o poslovnoj aktivnosti u Kini pokazala je da je fabrička proizvodnja usporila rast u maju, ali da je zamajac u sektoru usluga i građevinarstva ubrzao. S druge strane, jedno privatno istraživanje pokazalo je da se privredna aktivnost u maju vraća rastu, iako je izvoz ostao depresivan.
To je pomoglo da najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, ojača za 2,1 odsto, na najviši nivo od početka marta.
Japanski Nikei 225 zabeležio je dobitak od 0,7 procenata, dostižući tromesečni maksimum,
Cene fjučersa E-Mini u indeksnoj korpi S&P 500 na Vol Stritu zaustavile su pad, nakon što su na ranom trgovanju pale za 1,0 procenat.
Na evropskim trižištima, indeks fjučersa EuroStoks 50 ojačao je za 1,4 odsto, a londonski FTSE fjučersi su napredovali za 1,1 posto.
Filijala Federalnih rezervi u Atlanti je procenila da bi sukob između demonstranata i policije u SAD zbog ubistva jednog Afroamerikanca, uz loše podatke o američkoj potrošnji i rasprodaji akcija na Vol Stritu, mogao da rezultira privrednim padom od čak 51 posto međugodišnje u drugom kvartalu.
Predviđa se da će mesečni izveštaj o tržištu rada za maj, koji treba da bude objavljen u petak, pokazati da je stopa nezaposlenosti porasla na 19,8 procenata, čime bi bio oboren rekord iz aprila od 14,7 posto.
Takođe se procenjuje da će majski podaci o broju radnika na platnim spiskovima pokazati pad za 7,4 miliona zaposlenih, nakon 20,5 miliona izgubljenih radnih mesta u aprilu.
Na valutnim tržištima, dolar je jutros skliznuo za 0,2 odsto prema korpi rivalskih valuta, i dolaski indeks je iznosio 98,018 poena, nakon što je u petak dodirnuo 11-nedeljni minimum od 97,944 poena.
Američka valuta je takođe oslabila prema jenu na 107,52 jena za dolar.
Dolar je prilično oslabio i u odnosu na evro, čiji je rast u velikoj meri podstaknut planovima EU vezanim za paket stimulacija.
U Aziji, jedinstvena valuta se trgovala danas u porasti prema dolaru i zaključena je na 1,1131 dolara, nakon što je prošle nedelje ojačala za 1,8 odsto.
Oči berzanskih aktera sada su uprte na satanak Evropske centralne banke u četvrtak, na kojem se očekuje da će biti povećana sredstva za kupovinu aktiva za oko 500 milijardi evra, na 1,25 biliona.
Na robnim tržištima, cena zlata je porasla za 0,9 odsto, na 1,1742 dolara za uncu.
Cene nafte su na početku trgovanja usporile zbog zabrinutosti vezanih za tražnju u SAD, ali su kasnije krenule uzbrdo podržane vešću da Rusija nema primedbe na dnevni red narednog sastanka OPEK-a i njenih saveznika koji će se održati 4. Juna.
Cena fjučersa severnomorske nafte “brent” napredovala je za 22 centa, na 37,62 dolara za barel, dok je američka WTI nafta pala za 19 centi, na 35,30 dolara po barelu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.