Đukić: U fiskalnim rizicima aranžmana sa MMF ima prostora za sprovođenje reformi
BEOGRAD – Ako se pogledaju fiskalni rizici sprovođenja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), tu postoji prostor za svako poboljšanje setova reformi koje treba sprovesti, izjavio je profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić.
„Postoji prostor za poboljšanje, i o tome je bilo puno reči u stručnoj i široj javnosti…Jer svako odlaganje reforme u prevodu znači odlaganje inflacije ili nekog budućeg povećanja rashoda, odnosno deficita, to jest novo potencijalno zaduživanje. To je jedan od prioriteta reformi, nevezano od saradnje sa MMF-om, na kraju krajeva to je i interes naše zemlje, da dodatno učinimo finansije stabilnim, odnosno kvalitetnijim i održivijim“, rekao je on za Tanjug.
Đukić je naveo da saradnja s MMF-om ima daleko širi značaj, a tiče se investicionog rejtinga zemlje, odnosno konkurentnosti zemlje i načina na koji se posmatra poslovno okruženje u Srbiji.
U tom smislu, kako je dodao, sama saradnja sa MMF ide u prilog jačanju konkuretnosti, odnosno privlačenja stranih investicija, koje su od posebnog značaja i za zaposlenost i za standard građana, odnosno za stabilnost deviznog kursa.
„Ako pogledamo kretanje kamatnih stopa i euribora, u poslednjih nekoliko dana imamo njegov pad, što je prvenstveno posledica procena banaka na okolnosti sa kojima se suočavaju određene banke na tržištu“, rekao je Đukić.
FED je usporio rast kamata, što je u najvećoj meri uzrokovalo probleme koji se tiču samih banaka, a ako se posmatra Evropska centralna banka, ona je trenutno odustala od politike najavljivanja promene kamatnih stopa, što je najavila na poslednjem sastanku, istakao je Đukić
„Ako posmatramo Srbiju, kod nas se ti efekti prelivaju sa određenim zakašnjenjem, a građane obično zanima dokle će ići rast euribora“, naveo je on i dodao da je trenutno vrednost euribora dostigla vrhunac i da se mogu očekivati samo manje promene.
Kada je reč o bankama, ocenio je da trenutno stanje nije uporedivo i da je vrlo malo verovatno da može stvoriti uslove izbijanje neke nove bankarske krize, kao što je bila ona iz 2008. godine.
Ono što ostaje problem i što uzrokuje rast cena u Evropi, kako je dodao, jeste povećana ponuda novca, zbog sanacije svih problema koji su nastali tokom pandemije korona virusa.
Štampana je velika količina novca i uz to povećanje ponude novca, što se vidi kroz finansijski izveštaje evropske centralne banke, bilo je samo pitanje vremena kada će se to preliti na cene, dodao je Đukić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.