U trendu

DW: Nemački suficit – problem za svetsku ekonomiju?

BON – Spoljnotrgovinski višak Nemačke bi mogao ove godine da dostigne 299 milijardi dolara, piše danas Dojče vele i postavlja pitanje da li je nemački „masan suficit problem za svetsku ekonomiju?“.

U prvom polugođu je roba „made in Germany“ izvezena širom sveta u ukupnoj vrednosti od 662,8 milijardi evra. Prema novim podacima Saveznog zavoda za statistiku to je povećanje od 3,9 odsto u odnosu na prošlu godinu za šta je posebno zaslužno povećanje izvoza u druge zemlje Evropske unije, gde je zabeležen rast od 5,4 odsto.

Uvoz je porastao još više u odnosu na prvih šest meseci prethodne godine – za 4,8 odsto, na 541,3 milijarde evra, precizira se u tekstu.

Minhenski Institut za ekonomska istraživanja (Ifo), dodaje DW dalje, prognozira da će ukupan trgovinski suficit Nemačke ove godine dostići 299 milijardi dolara, čime bi zemlja ostala ubedljivi svetski šampion ove kategorije ispred Japana (200 milijardi dolara) i Holandije (110 milijardi).

„Na istoj listi ubedljivo dno zadržaće Sjedinjene Države sa 420 milijardi dolara deficita. Doduše, metodologija je na meti kritika. Jer ukoliko se uračunaju usluge koje američke banke i internet-giganti obavljaju u EU, Sjedinjene Države prema nekim procenama zapravo beleže suficit u odnosima sa EU“, napominje se u tekstu.

Činjenica da svetski izvozni prvak, Nemačka, godinama povećava suficit donosi ovoj zemlji oštre kritike.

Glavni ekonomista MMF-a Moris Obstfeld nedavno je u autorskom članku za Velt optužio Berlin da preteranim plusom učestvuje u stvaranju kriznih situacija i trgovinskih konflikata koji vode „protekcionističkim merama trgovinskih partnera“.

Američki predsednik Donald Tramp je podizanje carina na čelik i aluminijum iz EU, kao pretnje da će isto učiniti za automobile, obrazložio „nefer“ trgovinom u kojoj je njegova zemlja u minusu. Šef Bele kuće, kako dodaje DW, poseban pik ima na Nemačku, Kinu, Japan i Meksiko, koje u trgovini sa SAD beleže masne viškove.

„Druge zemlje povećavaju svoje dugove kako bi uvezle nemačku robu. Nemački privredni model dakle počiva na tome da drugi gomilaju visoke dugove“, kaže Fabijan Lindner, stručnjak za međunarodnu ekonomiju Fondacije „Hans Bekler“.

„To na duge staze nije održivo“, dodaje on za DW.

Recept koji predlažu nemački kritičari uvek je sličan – povećati potrošnju u okviru Nemačke.

„Potražnja se može povećati, recimo, javnim investicijama u infrastrukturu. Takođe treba uposliti više ljudi koji će onda trošiti više, delom za uvoznu robu“, kaže Lindner.

Drugog mišljenja je Folker Trajer, analitičar za spoljnu trgovinu pri Nemačkoj industrijskoj i trgovačkoj komori.

Po njemu je plus „pokazatelj kvaliteta nemačkih kompanija i atraktivnosti njihovih proizvoda – i to u međunarodno teškom okruženju“.

Trajer odbacuje tvrdnje da Nemačka „preplavljuje“ svet svojom robom, podsećajući da nemački kapital u brojnim zemljama otvara radna mesta. Tako u nemačkim firmama radi oko milion ljudi u Kini i oko 850.000 u SAD.

Prema pravilima EU članice ne smeju trajno da prave spoljnotrgovinske suficite koji nadilaze šest odsto BDP-a zemlje.

Nemačka to pravilo krši godinama – prošle godine je udeo trgovinskog plusa u ukupnoj vrednosti robe i usluga iz Nemačke iznosio 7,9 odsto. Doduše, u toj kategoriji je Holandija još dalje – tamo trgovinski suficiti iznosi 12 odsto ukupnog BDP-a, zaključuje DW.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.