Građani Srbije sve više koriste životno osiguranje
Dvodnevna konferencija „Srpski dani osiguranja“ u Aranđelovcu danas je svečano završena, a osnovne poruke poslate sa tog skupa su da je industrija osiguranja u Srbiji stabilna, ali da je neophodno usaglasiti niz regulativa sa praksom i regulativama Evropske unije, te prilagoditi svoje poslovanje sa savremenim svetskim trendovima u ovoj oblasti.
Stručnjaci iz zemlje i sveta su na deset panela i dva okrugla stola razmatrali najnovija dostignuća i finansijske analize u sektoru osiguranja kako bi se iskustvo i praksa razvijenih zemalja primenila u domaćem zakonodavstvu i na tržištu.
Finansijski pokazatelji u sektoru osiguranja u Srbiji su još uvek skromni, ali kako je rečeno, ipak su za pohvalu jer svi osiguravači godinama u nazad beleže stabilan rast.
Podaci pokazuju da je ukupna premija osiguranja za prvu polovinu ove godine iznosila 48,8 milijardi dinara ili 404 miliona evra što je za 8,1 procenata više u odnosu na isti period prethodne godine.
„Domaće tržište u pogledu kvaliteta životnih osiguranja ne zaostaje za zemljama u regionu, učešće životnih osiguranja na tržištu se povećalo sa 9,51 procenata u 2005. na skoro 26 procenata u 2016. godini. U cilju daljeg razvoja životnog osiguranja potrebno je uvesti poreske olakšice i iskoristiti investicioni potencijal osiguravača njihovim uključivanjem u velike infrastukturne projekte kako na nivou države, tako i na nivou lokalnih samouprava“, istakao je predsednik Izvršnog odbora kompanije „Dunav“ osiguranje Mirko Petrović i predsednik UO Udruženja osiguravača Srbije.
Drugog dana konferencije govorilo se o bankoosiguranju, a zaključak je da će intenzivnijim razvojem ovog sektora, banke dobiti dodatni kvalitet tradicionalnih bankarskih usluga. Osiguravači, s druge strane, dobiće značajan kanal prodaje, dostupan širim slojevima stanovništva naviknutim na odlazak u banku.
„Naglasili smo značaj ovog vida saradnje u uslovima opšteg pada kamatnih stopa, čime poslovne banke i društva za osiguranje nastoje da održe konkurentsku poziciju i zastupljenost svojih proizvoda njihovim spajanjem i prodajom“, kaže Petrović.
Međutim, skrenuta je pažnja na rizike koje ovakav oblik saradnje može da ima po osiguravajuća društva i to pre svega na pad profita osiguravajućih kompanija.
Zaključak drugog okruglog stola gde se razgovaralo o osiguranju u poljoprivredi je da razvoj poljoprivrede nema alternativu, te da je neophodno obezbediti upravljanje brojnim rizicima kojima je poljoprivreda izložena i aktivnije uključeivanje nadležnih institucija u edukaciji građana o osiguranju.
Značaj osiguranja od autoodgovornosti i visok nivo njegove zastupljenosti na domaćem tržištu neživotnih osiguranja, takođe je bila jedna od tema konferencije.
Kao ključni problemi i izazovi tržišta su navedeni – očekivani rast nematerijalnih šteta sa približavanjem Srbije EU, dolazeća liberalizacija tržišta, izuzetno niska premija osiguranja i neophodnost rešavanja visokih troškova sprovođenja osiguranja, kao i rešavanje statusa Garantnog fonda.
U Srbiji bi, kako je najavljeno, naredne godine trebalo da stupi na snagu direktiva Evropske unije „Solventnost 2“ koja se odnosi na povećanje nivoa zaštite građana koji koriste različite vrste osiguranja, rečeno je na skupu.
Takođe, kako je najavljeno, svi zapisnici o saobraćajnim nesrećama će od 1. januara naredne godine biti u digitalnom obliku, a Ministarstvo unutrašnjih poslova će ih dostavljati Udruženju osiguravača Srbije, koji će ih zatim prosleđivati osiguravajućim kompanijama i građanima koji su učestvovali u saobraćajnim nezgodama.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.