Međunarodni ugovori garantuju tranzit gasa Balkanskim tokom
BEOGRAD – Predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić ne očekuje da bi Bugarska mogla da obustavi kupovinu ruskog gasa pošto, kako kaže, nema drugu alternativu, a još manje očekuje od Bugarske eventualnu obustavu tranzita gasa za Srbiju i Mađarsku zbog potpisanih međunarodnih ugovora za Balkanski tok.
Na pitanje kako komentariše najave iz Bugarske da neće obnoviti gasni ugovor sa Rusijom, koji ističe krajem ove godine, i da li bi to moglo da dovede do prekida isporuka ruskog gasa Balkanskim tokom za Srbiju, Vuletić ističe za Tanjug da takav scenario nije realan.
Ipak, podseća da je Bugarska ranije obustavila izgradnju Južnog toka za snabdevanje ruskim gasom u Evropu.
„Tako gledano može da se desi da upropasti i ovaj projekat. Ali, zašto bi to uradila kada joj treba gas, a nema drugih izvora. To je teško zamisliti“, rekao je Vuletić, podsetivši da Bugarska, kad je reč o gasu, 100 odsto zavisi od uvoza.
S druge strane, trenutno i u dogledno vreme osim ruskog gasa Bugarska nema drugu alternativu.
„Imala je pre gasnu vezu preko Ukrajine i Rumunije i sada izgradnjom Balkanskog toka dobila je direktnu vezu sa ruskim gasom. Zašto bi onda to ona uradila? Osim ako se na nju ne vrši vrlo veliki pritisak. Čini se, ipak, da je Bugarska jedna slaba karika u celom tom odlučivanju“, kaže Vuletić.
U svakom slučaju i kada bi se to desilo, dodaje, Srbija ima još jedan pravac za snabdevanje ruskim gasom osim Balkanskim tokom, a to je preko Ukrajine i Mađarske kod Horgoša, koji je koristila pre izgradnje Balkanskog toka.
„Bugarska nema pravo da ukine gas za naše potrebe, može da kaže – ja neću da produži ugovor za ruski gas, ali mora da nam pusti gas jer imamo međunarodni ugovor za tranzit gasa i sa Bugarskom, Rusijom i Turskom (pošto je Balkanski tok nastavak Turskog toka kojim Turska dobija gas iz Rusije)“, navodi Vuletić.
On je rekao Tanjugu da ni Srbija nema alternativu ruskog gasu u narednih 10 godina.
„Priča se o azerbejdžanskog gasu i gasovod TAP (Transjadranskom gasovodu – Trans Adriatic Pipeline) koji je izgrađen, međutim sve količine koje idu iz Azerbejdžana su rezervisane za Tursku, Grčku i ogromna većina od 10 milijardi kubika za Italiju“, objašnjava Vuletić.
Prema njegovim rečima, Evropa uvozi oko 40 odsto sopstvenih potreba za gasom iz Rusije, što teško da može da se nadoknadi nekim drugim izvorima.
„Počeli su Bajden i Šolc da razgovaraju sa Katarom, međutim taj gas (tečni prirodni gas – LNG) koji bi voleli od Katara da dobiju ima male količine. Katar godišnje proizvodi oko 100 milijardi kubika gasa, ali 70 odsto tih kolicicna su dugoročno vezane za potrebe Kine, Japana, Južne Koreje i Indije. Nešto malo katarskog gasa uvozi Velika Britanija, Španija i Francuska“, rekao je Vuletić.
Napominje da samo Nemačka troši godišsnje oko 100 milijardi kubika gasa.
Na pitanje koje cene ruskog gasa možemo očekivati u narednom periodu za Srbiju, kaže da će to zavisiti dosta od cene barela nafte i da je tako pre desetak godina kada je cena nafte bila slična kao danas, Srbija plaćala više od 500 dolara za 1.000 kubika gasa.
Podseća da Srbija ima do 1. juna cenu od svega 270 dolara za 1.000 kubika ruskog gasa i dodaje da će svakako cena posle biti veća.
Vuletić dodaje da Srbija ima dva ulaza za gas u zemlju, podzemno skladište Banatski dvor i dovoljno novca da kupi gas, tako da ne očekuje neke veće probleme.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.