Pranje novca u Srbiji: pola za sebe,pola za drugog

BEOGRAD – Tek nešto više od polovine onih koji se u Srbiji bave pranjem novca, to rade za sebe, dok je čak 45 odsto njih angažovano da prljav novac ubaci u legalne finansijske tokove.

Prema Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca koju je usvojila Vlada Srbije, na teritoriji naše zemlje prljav novac se najčešće „pere“ transferisanjem tih sredstava za čije se pokriće koriste fiktivni pravni poslovi između pravnih lica koja su namenski otvorena upravo da bi vršila ovakve transkacije.

Novac se najčešće pere kroz kupovinu nepokretnosti i motornih vozila, ulaganje u kupovinu, izgradnju i adaptaciju građevinskih objekata, kupovinu preduzeća, hartija od vrednosti…

Pisci Nacionalne strategije rizika napominju da je za Republiku Srbiju u odnosu na zemlje Zapadne Evrope, karakteristično ulaganje „prljavog“ novca u privatizaciju nekadašnjih društvenih preduzeća, koja, kako ukazuju, neretko predstavlja samo početnu tačku pranja novca.

„Nakon prelaska ovakvog preduzeća u vlasništvo ili pod kontrolu kriminalaca,
nelegalni novac se pere kroz njihovu delatnost, obično kroz pozajmice sada novih
vlasnika-osnivača ili druge oblike zajmova, radi održavanja privida poslovanja u
okvirima registrovane delatnosti“, navodi se u dokumentu.

Na kraju, kako je ukazano, novac je obično „opran“ ili prodajom tih pravnih lica ili podizanjem kredita gde se kao sredstvo obezbeđenja daje imovina tog pravnog lica ili iz njegove dobiti koja je relaksirana za troškove koji su pokriveni prljavim novcem.

U poslednje vreme uočeno je da se pranje novca vrši preko velikog
broja preduzeća od kojih je većina i otvorena posebno za ovu namenu.

U ovim slučajevima bez stvarnog poslovnog odnosa, sačinjava se poslovna dokumentacija neistinitog sadržaja, koja služi kao osnov za novčane transakcije.

Nakon što se na osnovu neistinite i lažne dokumentacije izvrši transferisanje novca, preko raznih lica novac se podiže u zemlji i inostranstvu i u umanjenom iznosu za
procenat usluge, vraća uplatiocima u gotovom.

Posebno je interesantan predmet Tužilaštva za organizovani kriminal u kojem je postojala takovana „profesionalna praonica“, odnosno pranje novca je vršila organizovana kriminalna grupa.

Istraga protiv ove grupe pokrenuta je pred tužilaštvom sredinom decembra 2017. godine, hapšenjem E.H. osumnjičenog za organizaciju kriminalne grupe i još 15 osumničenih, dok su protiv 19 osoba podnete krivične prijave.

Sumnja se da je E.H. početkom januara 2015. godine na teritoriji Srbije organizovao kriminalnu grupu, čiji su pripadnici osnovali privredno društvo sa sedištem u Velikoj Britaniji, otvorili nerezidentne račune tog društva u Makedoniji i osnovali četiri privredna društva sa sedištem u Srbiji.

Privredna društva sa teritorije Srbije koja legalno posluju, vršila su uplate novčanih sredstava u dogovorenom iznosu sa pripadnicima organizovane kriminalne grupe na račune preduzeća koja su bila pod kontrolom njihovom kontrolom, na osnovu neistinite dokumentacije, fiktivnih faktura o navodnom prometu dobara i usluga, koji zapravo nije ni izvršen.

Ovako uplaćena novcana sredstva organizatori su konvertovali iz dinarskih u devizna sredstva, a zatim sačinjavali novu neistinitu dokumentaciju, o navodno pruženim uslugama od strane privrednog društva iz Velike Britanije.

Potom, novac je transferisan na nerizedentne račune ovog privrednog društva otvorene u Makedoniji.

Pripadnici organizovane kriminalne grupe su novac sa ovog računa, zajedno sa više fizičkih lica sukcesivno podizali i prenosili u Srbiju u iznosima manjim od 10.000 evra, potom predavali organizatoru, uz zadržavanje dogovorene provizije, dok bi ostatak novca bio vraćan uplatiocima.

Tokom analize krivicnih postupaka vođenih zbog prethodnih i krivičnog dela pranje novca, utvrđeno je da je 55,3 odsto okrivljenih (njih 324) gonjeno jer su sami „prali“ svoj prljavi novac, odnosno takozvanog „samopranja“, dok je 44,7 odsto (262) okvrivljenih gonjeno zbog pranja novca za drugoga.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike