Srbija je zakoračila u energetsku tranziciju

BEOGRAD – Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da se srpska energetika nalazi na prvom koraku energetske tranzicije, kao i da je nemoguće da ne učestvujemo u tom procesu.

„Srpska energetika se nalazi na prvom koraku energetske tranzicije posle prošlogodišnjeg usvajanja energetskih zakona. Naravno da to nije jednostavan ni lak proces za nas.
Globalni su izazovi, nacionalni su odgovori, ali mislim da kroz izmenu zakona i izradu podzakonskih akata, našim dogovorom sa svim partenrima Energetskom zajednicom Jugoistočne Evrope i EU, otvaranjem Klastera 4, zajednički radismo na dva važna dokumenta koji traba da nam otvore put“, rekla je Mihajlovićeva na otvaranju skupa „Privreda Srbije na tržištu električne energije“.

A to je, kako je rekla, da povećamo energetsku efikasnost i udeo obnovljivih izvora energije i da u isto vreme napravimo određene ciljeve u smanjenju emisije gasova staklene bašte.

Ona je dodala da će u narednih mesec dana javnosti biti predstavljeno šest scenarija Nacionalnog plana za klimu i energetiku kako bi se nevladinom sektoru, vladinom sektoru i građanima predočilo šta vlada želi da postigne u sketoru energetike.

„Ali, promene su tu i nemoguće je, ma koliko bilo problema i otpora, ostati na mestu i ne uraditi neke stvari, pre svega na dobrobit snašeg energetskog sektora“, izjavila je Mihajlovićeva.

Ona je ocenila da Srbija može brže da uđe u voz energetske tranzicije i dodala kako je energetska kriza u svetu pokazala da moramo da se menjamo ukoliko zaista želimo energetsku bezbednost i dovoljno električne energije za privredu i stanovništvo.

„Ta promena nije samo promena legislative, koju smo već napravili, već promena načina razmišljanja koji nas vodi ka poptuno novom modelu rasta, a to je zelena ekonomija“, naglasila je Mihajlovićeva.

Dodala je kako Srbija jako dobro zna šta će raditi u narednom periodu, jer je krenula putem povećanja energetske efikansosti i povećanja upotrebe obnovljivih izvora energije i da šalje jasne poruke kako želi da smanji emisiju štetnih gasova.

„U narednom periodu nas čeka uključivanje privatnog sektora i to je ono što boli mnoge. Moje mišljenje je da bez stvaranja uslova za ulazak mnogo više privatnih investicija, pre svega u obnovljive izvora energije, naša energetika nema budućnost“, izjavila je Mihajlovićeva.

Ona je rekla kako smo spremni da se nađe konsenzus privatnog i javnog sektora o uslovima za nove investicije i da se obezbedi energetska sigurnost i stabilnost.

Mihajlovićeva je poručila kao član Vlade Srbije da, iako je ovo tehničcka vlada, Srbija mora da se spremi za trenutak kada bude moguće da se donose nova dokumenta i „uđe u voz energetske tranzicije najbrže moguće i da ne stoji na usputnoj stanici“.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Atrur Lorkoviski je ocenio da je Srbija je već napravila napredak u energetskoj politici koja sledi agendu dekorbanizacije i dodao kako je zadovoljna zbog koraka koji će na tom planu biti preduzeti u narednom periodu.

„Srbija je veoma pouzdan partner u Energetskoj zajednici i vidimo kontinuirane napore da se napreduje u oblasti obnovljivih izvora energije. Sledeći izazov za Energetsku zajednicu su energetska efikasnost, obnovljivi izvori i emisija gasova. To su ciljevi ka kojima idemo ove godine i predstoje nam značajni poduhvati na tim poljima u Srbiji“, rekao je Lorkoviski.

Ambasador Švajcarske Urs Šmid je rekao da proizvodnja eletrične energije treba da omogući društveni i ekonomski razvoj, a u isto vreme moramo i da se dekarbonizujemo.

„To su krupni zadaci koje možemo rešiti jedino bliskom saradnjom privatnog i jadnog sektora. Švajvcarska je već dugo partner Srbije i podržava reformske poteze u ekonomiji, a sada takođe i u energetskoj tranziciji“, rekao je Šmid.

On je izneo ocenu da dve trećine štetnih gasova dolazi iz energetike, što čini rad na smanjenju zagađenja u ovom sektoru ključnim.

Šmid je ocenio da je realizacija Pariskog sporazuma, čiji je Srbija potpisnik, oc najveće važnosti u tom pogledu.

Dodao je da Srbija najveći deo električne energije proizvodi iz fosilnih goriva i da treba da poveća udeo obnovljivih izvora energiej u toj proizvodnji kako bi ispunila obaveze iz Pariskog sporazuma.

Šmid se založio za to da privatni sektor bude više uključen u energetiku, kako bi se ovi ciljevi postigli.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.