Sve više domaćinstava u zemlji ima pristup internetu

BEOGRAD – U Srbiji 72,9 odsto domaćinstava ima internet priključak, četiri odsto više nego lane, dok skoro svako preduzeće u zemlji koristi u svom radu računar, rečeno je danas na skupu povodom obeležavanja Dana informatičara Srbije.

Taj dan se obeležava kao sećanje na 18. novembar kada je davne 1960. godine promovisan „CER10“, prvi domaći digitalni računar proizveden u Institutu „Mihajlo Pupin“.

Jugoslavija je zahvaljujući tome imala privilegiju da se nađe među šest zemalja u svetu koje su proizvodile digitalni računar, što je tada predstavljalo vrhunski naučni i tehnološki poduhvat.

Predsednik Društva za informatiku Srbije Nikola Marković rekao je da se u poslednje dve, tri godine beleži intenzivni razvoj u ovoj oblasti, odnosno da raste proces informatizacije u Srbiji.
Kako je naveo, očekuje se da će do kraja godine izvoz informatičkih usluga da dostigne iznos od 1, 2 milijarde evra, što je, ocenjuje, veoma dobar rezultat.

Marković je ukazao i da je nastava informatike u školama sve bolje organizovana i da je važno što se dalje razvija proces razvoja e-uprave koja je sa 800 servisa 10. u Evropi i 43. na Duing biznis listi.

Veoma značajno je to što u oko 200 preduzeha imamo vrhunske rezultate u primeni IKT, rekao je Marković.

Marković je dodao i da Srbija napreduje u primeni IKT i spada u srednje razvijene zemlje, a da primene u privredi zaostaju u odnosu na mogućnosti i potrebe.

Potrebno je više agilnosti i organizovanosti za bržu digitalizaciju Srbije, istakao je Marković.

Takođe je rekao da je primetan veći interes i podrška vlade za primene IKT i inovacije, što pokazuje sve bolje organizovanje za IKT poslove (Kancelarija za IT i eUpravu…).

Društvo za informatiku Srbije međutim ukazuje da nije dobro to što još nije usvojen Zakon o elektronskim komunikacijama i da je primetno zaostajanje u digitalizaciji proizvodnih procesa, a takođe je mala primena ERP, CRM, cloud-a, mobilnih aplikacija…

„Ukazujemo na potrebu da se pokloni veća pažnja razvoju industrije 4.0, a zabrinjava i veliki odliv kadrova, kao i to što je softverska piraterija značajno zastupljena“, rekao je Marković.

Podaci Društva pokazuju i da samo 12 odsto preduzeća koristi CRM softver, a 18, 4 odsto preduzeća eFakturu.

Uroš Rajčević iz Republičkog zavoda za statistiku rekao je predstavljajući rezultate istraživanja koje se odnosi na upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija u 2018. godini, da računare u Srbiji koristi oko 72 odsto domaćinstava, što je rast od oko četiri odsto u odnosu na prošlu godinu.

Bitan preduslov za dalju digitalizaciju jeste zastupljenost Broad Band internet konekcije, koja je sa 62 odsto u 2017. porasla na 72 odsto u ovoj godini, odnosno beleži rast od šest odsto.

„Preko 3, 2 miliona ljudi koristi internet svakog dana, ali 24 odsto lica je izjavilo da nikad nije koristilo internet“, rekao je Rajković.

Takođe, analize su pokazale da je više od 54 odsto internet populacije poručivalo i kupovalo robu preko interneta, dok 45 odsto nikad nije to radilo.

Što se tiče zastupljenosti interneta u preduzećima, ona iznosi skoro 100 odsto.

Takozvane cloud servise kao moderne usluge plaća 15, 5 odsto preduzeća.

Oko 39, 7 odsto preduzeća je koristilo društvene mreže za potrebe poslovanja preduzeća, a 82, 6 odsto firmi ima veb sajt, što je rast od dva odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Što se tiče prvog digitalnog računara, Marković kaže da je je njegov razvoj počeo i Institutu „Vinča“, a završio se u Institutu „Mihajlo Pupin“.

Njegova proizvodnja trajala je od 1956. do 1960. godine. To je bio prvi racunar sa elektronskim cevima, tranzistorima i elektronskim relejima, koji su do tada u Evropi proizvodili samo Engleska, Nemačka, Francuska i Rusija.

Koristio se za složene obračune, za proračunavanje, sifriranje, dekodiranje, koristile su ga i poslovne banke, poput Beobanke, takođe i Novinska agencija Tanjug…

Bio je dugačak 10 metara, imao je čak 1.750 elektronskih cevi,1.500 tranzistora i 14.000 germanijumskih dioda.

Povodom obeležavanja Dana informatičara dodeljene su i plakete za najveće informatičke uspehe u 2018. a to priznanje pripalo je predstavnicima organizacije Petlja, kompanija Plativooo, NIRI i portala Poslovni softver.

Kordinator programskih akivnosti u Fondaciji „Petlja“ Katarina Anđelković rekla je da je ideja bila da se osmisli program za učenje programiranja u osnovnim srednjim školama.

„Učenici su to lepo prihvatili i nastavnicima je to velika podrška u nastavi, nadamo se da ćemo iz meseca u mesec imati još veći broj korisnika“, rekla je Anđelković.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.