AFP: Makron u Srbiji da ponovo učvrsti oslabljene odnose
Francuski predsednik Emanuel Makron dolazi u posetu Beogradu sa ciljem, prema Parizu, da „ponovo učvrsti oslabljene odnose“ sa Srbijom posle više nesuglasica poslednjih godina, piše danas agencija Frans pres najavljujući posetu francuskog predsednika.
Agencija navodi da će poseta, prvobitno planirana za decembar 2018, ali odložena zbog protesta Žutih prsluka u Francuskoj, biti prva poseta jednog francuskog predsednika Beogradu od posete Žaka Širaka 2001. godine i ističe da Francuska nije bila mnogo prisutna na Balkanu poslednjih godina.
Jedna od glavnih tema treba da budu odnosi sa Kosovom, čiju proglašenu nezavisnost ne priznaju ni Beograd ni Moskva, piše Frans pres i dodaje da su tenzije porasle sa kosovskim uvodjenjem taksi od 100 odsto na srpske proizvode krajem 2018. godine.
Dijalog o normalizaciji kosovsko-srpskih odnosa pod okriljem EU je blokiran mesecima. Naporima Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel Beograd i Priština prihvatili su 30. aprila u Berlinu da nastave pregovore i novi sastanak bio je predvidjen za početak jula u Parizu ali je odložen pošto nikakav napredak nije bio na vidiku.
Francusko predsedništvo, koje se zalaže za nastavak razgovora ranije je saopštilo da će samit biti održan kada se steknu uslovi.
Neizvesna je mogućnost pokušaja rešenja sukoba razmenom teritorija, navodi Frans pres i podseća da je Pariz otvoren za taj pristup dok Berlin strahuje da će se time otvoriti Pandorina kutija nacionalizama.
Drugo osetljivo pitanje tokom posete Makrona biće zahtev Srbije za ulazak u EU oko koga je Pariz obazriv, piše agencija.
„Predsednik Republike podržava evropsku perspektivu Balkana ali takodje kaže da će to pristupanje da se dogodi pošto se EU prethodno reformiše, što su Srbi vrlo dobro razumeli“, navodi Jelisejska palata, koja smatra da usporena EU zbog teškog funkcionisanja sa 28 zemalja trenutno nije u mogućnosti da apsorbuje novo proširenje.
Pariz i Beograd takodje treba da prevazidju neprijatnost nastalu propustom francuskog protokola 11. novembra prošle godine na svečanosti u Parizu povodom stogodišnjice primirja u Prvom svetskom ratu 1918. godine koji je naljutio Srbiju. Predsednik Aleksandar Vučić bio je smešten na drugorazrednu tribinu dok je predsednik Kosova Hašim Tači imao mesto na glavnoj tribini sa Emanuelom Makronom, Donaldom Trampom i Vladimirom Putinom.
Još jedna nesuglasica bilo je odbijanje francuskog pravosudja u aprilu 2017. da preda aktuelnog kosovskog premijera Ramuša Haradinja sudovima Srbije gde je optužen za ratne zločine za vreme sukoba na Kosovu.
U tom kontekstu Makron treba da otkrije renoviran spomenik zahvalnosti Francuskoj na kome je natpis „Volimo Francusku kao što je ona volela nas“ u decembru bio prefarban crnom bojom.
Ovaj manjak ljubavi praćen je slabim ekonomskim vezama iako je francuska kompanija Vansi nedavno dobila koncesiju za Beogradski aerodrom i kompanija Alstom je i dalje u igri za projekat metroa u Beogradu.
Medjutim francuska grupa čiji zvaničnici će biti u francuskoj delegaciji sa Makronom sada je u konkurenciji sa kineskim konzorcijumom.
Frans pres navodi da je Balkan važan deo Novog puta svile, kineskog mega projekta za jačanje ekonomske moći u svetu.
Agencija citira i reči predsednika Vučića da je poseta Emanuela Makrona 15. i 16. jula od ogromnog značaja i da će razgovarati o ekonomskim i političkim temama, evropskom putu Srbije i svakako o Kosovu.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.