Analitičari: Lajčak bi bio pogrešan izbor za izaslanika EU za dijalog
Evropska unija bi napravila veliku stratešku grešku u svom susedstvu ako bi slovačkog ministra spoljnih poslova Miroslava Lajčaka izabrala da vodi pregovore Srbije i Kosova, ocenili su Tobi Vogel i Bodo Veber iz Saveta za politiku demokratizacije.
Tačan kapacitet Lajčaka bilo kao specijalnog izaslanika samo za dijalog ili za ceo Zapadni Balkan nije potpuno jasan, ali ono što je jasno jeste da je to „užasan izbor“, naveli su Vogel i Veber u autorskom tekstu za portal EU Observer.
Po njihovoj oceni, pregovori koje je vodila bivša šefica evropske diplomantije Federika Mogerini bili su loše planirani, zasnovani na principu „bilo koji dogovor je dobar dogovor“, a njen tim je zagovarao „opasnu razmenu teritorija koja bi ugrozila regionalnu i evropsku stabilnost“.
naslednik Mogerini, Žozep Borel izgleda da razume da mora da ulogu glavnog pregovarača dodeli izaslaniku da bi nastavio pregovre pod kredibilnim vodjstvom EU, jer je „taj težak i zahtevan zadatak posao s punim radnim vremenom“.
„Površno gledano, Lajčak izgleda da ima potrebne kvalifikacije za taj posao“, navode Vogel i Veber, podsećajući da slovački diplomata govori srpski jezik i da je dva puta bio u službi na Balkanu. Prvo je kao izaslanik EU nadgledao referendum o nezavisnosti Crne Gore 2006, a zatim je bio specijalni predstavnik EU u Bosni i Hercegovini, od 2007. do 2009. godine, istovremeno služeći i kao visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH.
Uz to, Lajčaku je poznata briselska birokratija, pošto je bio izvršni direktor za Evropu i Centralnu Aziju u Evropskoj službi za spoljne poslove od 2010. do 2012.
„Uprkos tim očiglednim kvalifikacijama, Lajčak je ipak pogrešan čovek iz brojnih razloga. Prvo, Slovačka je jedna od samo pet članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova“, navode analitičari, ukazujući da je šef diplomatije Borel takođe iz zemlje koja ne priznaje Kosovo, Španije.
Ako bi Lajčak bio imenovan, dva visoka zvaničnika EU koja se bave Kosovom bila bi iz „male manjine“ članica EU koje ne priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine i, dodaje se u tekstu, nadgledali bi pregovore čiji bi cilj trebalo da bude srpsko priznanje Kosova.
„To bi poslalo snažan signal da EU zauzima stranu. Takodje bi dalo podršku sve autoritarnijem predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću uoči izbora u aprilu“, ocenili su autori teksta.
Drugi razlog koji navode je taj što Lajčak ima ozbiljan politički teret – „istoriju političkog neuspeha na Balkanu“.
Politički sukob s Miloradom Dodikom se, usled „ozbiljnih pogrešnih procena i ograničenih političkih veština, završio ponižavajućim povlačenjem Lajčaka“, ocenjuju analitičari.
Po njihovom mišljenju, Lajčak je lične i profesioalne ambicije stavljao iznad misije koju je obavljao. Iznenada je napustio svoju funkciju u Sarajevu navodeći da nije mogao da odbije ponudu tadašnjeg premijera Slovačke Roberta Fica da bude ministar spoljnih poslova.
Pozivajući se na više izvora, Vogel i Veber pišu da je Lajčak tražio mnogo širi resor od pregovora Beograda i Prištine.
„U regionu koji se bori s napadima moćnih zvaničnika na medije, posebno u Srbiji, imenovanje Lajčaka bi poslalo pogrešnu poruku, dajući još jednu ilustraciju onoga što balkanski gradjani vide kao obazac napredovanja zvaničnika EU uprkos greškama… Gradjani Zapadnog Balkana zaslužuju više od diskreditovanih ostataka, ma koliko da su elite navikle na taj obrazac“, ocenjeno je u analizi.
Imenovanje Lajčaka da vodi dijalog pokazalo bi sve veću neozbiljnost EU prema liderima i gradjanima Srbije, Kosova i šireg regiona, „osudjujući time nastavak pregovora na propast“, ocenjuju Vogel i Veber, dodajući da bi to takodje ozbiljno ometalo oživljavanje politike proširenja EU.
„Članice EU zbog toga treba da spreče to imenovanje“, kažu analitičari i dodaju da bi budući izaslanik trebalo da bude iz zemlje koja priznaje nezavisnost Kosova. Takodje bi trebalo da bude zadužen samo za pregovore Srbije i Kosova, jer bi proširivanje resora na Bosnu i Hercegovinu impliciralo vezu izmedju sporazuma Beograda i Prištine i Bosne.
„To je posebno opasan signal jer Dodik opet otvoreno predlaže referendum o otcepljenju, koji sa sobom nosi opasnost ponovnog nasilja“, upozorava se u tekstu.
Specijalni izaslanik, dodaje se, mora da bude politički uticajan i iskusan pregovarač, ali ne mora da ima iskustva na Balkanu – nedostatak takvog iskustva mogla bi da bude čak i prednost.
Vogel i Veber ističu da izaslanik mora da ima i podršku većeg tima stručnjaka i za Balkan i za teme koje će biti deo budućeg sveobuhvatnog sporazuma, kao što su medjunarodno i ustavno pravo, manjinska prava, ekonomska i imovinska pitanja.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.