Analitičari: Stvara li se Mažino linija izmedju Beograda i Prištine?

Stručna javnost u Beogradu i Prištini različito gleda na proces naoružavanja Vojske Srbije (VS) i Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) i dok jedna strana u tome ne vidi problem sve dok je na Kosovu prisutan KFOR, druga smatra da je to nagoveštaj novog oružanog sukoba.

Vojni analitičar iz Beograda Aleksandar Radić rekao je agenciji Beta da nabavka naoružanja za VS nije problem ali da taj proces može da destabilizuje region ukoliko kod gradjana postoji emocija da je to naoružanje simbol ubrzane pripreme (za sukob).

„Već je stvorena javna slika da Priština ima agresivne ambicije i da se uz podršku svojih saveznika – Amerikanaca, Turaka i Nemaca sprema za neki rat. Svaka racionalna analiza nabavke naoružanja i vojne opreme i za BSK i za Vojsku Srbije postaje besmislena jer je dobar deo javnog mnjejnja već formirao svoj stav“, rekao je Radić.

S druge strane, analitičar sektora bezbednosti iz Prištine Agim Musliju ocenio je da se Srbija naoružava jer ima za cilj agresiju prema Kosovu.

Musliju je agenciji Beta rekao da Srbija i dalje u svom Ustavu, odnosno preambuli, Kosovo tretira kao svoju teritoriju i da iz tog ugla uvek postoji tendencija ka agresiji.

„Sama činjenica da se naoružava iz Rusije i nabavlja teško naoružanje i avione, raketne sisteme i drugo, i da je oko 80 odsto te opreme Vojske Srbije postavljeno na granici prema Kosovu,  govori da Srbija uvek razmišlja o potencijalnoj agresiji ka Kosovu“, rekao je Musliju.

On je rekao da je naoružavanje Kosova drugačije jer Priština nabavlja naoružanje u koordinaciji sa NATO, a takodje ima poverenje u KFOR, zbog čega je to oružje odbrambeno a ne ofanzivno.

Govoreći o tome da li proces naoružavanja može da podigne tenzije u političkom procesu dijaloga Beograda i Prištine, tim pre što je taj proces zapao u ćorsokak, Radić je ocenio da je jedino relevantno za tu priču da li je NATO prisustan na Kosovu i da svaka diskusija o tome staje onog momenta kada se zna da postoji KFOR koji ima obaveze iz Rezolucije 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova.

„Ali, u atmosferi političkih i medijskih igrica koje prate pregovarčki proces, jako je bitno i za Beograd i za Prištinu da iza sebe imaju svrstano javno mnjenje. Političarima je potrebna ta slika podrške. A kako je dobiti ako drugu stranu ne optužite za potencijalno neprijateljsku i ako ne stvorite garnizonsku atmosferu u kojoj smo svi spremni na odbranu. Ljudi se većinski mobilišu stvaranjem slike da se druga strana sprema za rat“, rekao je on.

Musliju, medjutim, smatra da je Srbija ušla u pregovore samo zbog koristi od Evrope i kako bi stekla materijalnu korist, odnosno kako bi imala što više vremena za sredjivanje stanja u vojsci i sačekala „povoljan momenta za potencijalnu agresiju“.

„KFOR treba da bude mnogo obazriviji i glasniji u odnosu na Srbiju i hibridni rat Rusije koji Moskva primenjuje na Balkanu u cilju njegove destabilizacije“, ocenio je on.

On se usprotivio smanjenju broja pripadnika misije KFOR jer smatra da će njihov angažman možda biti potreban, i to ne samo na Kosovu već i u regionu jer je uveren da Rusija, preko Srbije ili Srpske pravoslavne crkve, pokušava da destabilizuje čitav region preko Crne Gore.

Radić, medjutim, veruje da velike vežbe koje su Amerikanci nedavno održali na prostoru Zapadnog Balkana nemaju mnogo veze sa situacijom u regionu, već da su usmerene ka Moskvi i da predstavljaju poruku da je NATO spreman da brani svoje članice.

„I Albanci i Srbi imaju osobinu da učitavaju kako su jako značajni. Da su u epicentru pažnje i da to mora imati direktnu vezu sa njima… Prenapregnuto bi bilo tumačiti održavanje tih vežbi kao direktnu poruku Beogradu i Prištini i kao nešto što je limit u postupanju u pregovaračkom procesu“, rekao je on.

On je rekao da NATO zaista smanjuje brojno stanje na Kosovu i Metohiji ali i da istovremeno poštuje stav Srbije da je potrebno da tamo zadrži pun format sposobnosti oružane sile.

„Ovakav KFOR, kakav postoji sa američkim i italijanskim bataljonom i madjarskim interventnim bataljonom, biće tu dok slika o tome da ne postoji ozbiljan bezbednosni izazov od radikalnog razvoja situacije ne bude promenjena“, rekao je on.

Radić smatra da je u svakoj priči o eventualnom sukobu VS i BSK treba prepoznati da je Kosovo teritorija na kojoj su snage NATO i da je to odlučujuća vojna sila, jedina koja je relevantna u ovom trenutku.

„Vojsku Srbije i Kosovske bezbednosne snage nije moguće porediti. To su dve različite organizacije sa različitim pristupom“, rekao je Radić.

Musliju se složio da su te dve organizacije različite ali i ukazao da za sukob nije neophodno da postoje dve ravnopravne vojne sile.

„Ponovo se vraćam na ono što sam rekao – da se Srbija naoružava i njena je strategija agresivna u prvom redu prema Kosovu. Ali Srbija i u regionu ima velike apetite. Ponovo treba istaći činjenicu da je Srbija ona koja ostvaruje hibridni rat Rusije na Balkanu, koja na svaki način pokušava da vrati svoj uticaj na Balkanu, zbog velikog prisustva i uticaja SAD i NATO-a na Balkanu, kako bi bila ravnopravna sa njima“, dodao je Musliju.

On je dodao da i Kosovo treba da se naoružava, u skladu sa realnim stanjem, da bi bilo srazmerno ravnopravno sa vojskama u regionu, ali da to uvek treba da radi u saradnji sa NATO i prema tome koliko je NATO-u potrebno u nekoj operaciji na Kosovu ili u svetu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.