Analiza: Glavni motiv Abeove posete Beogradu je pažnja Kine prema Srbiji

Tokio nastoji da proširi svoj uticaj na Beograd, a pažnja koju Kina posvećuje Zapadnom Balkanu glavni je motiv nedavne posete premijera Japana Šinzoa Abea Srbiji, navedeno je u članku koji je danas objavio Džapan tajms (Japan Times).

Iako detalji strategije Pekinga i Tokija na Zapadnom Balkanu još nisu poznati, taj region je potencijalno „bojno polje“ za brojne globalne aktere – Kinu, Japan, Rusiju, SAD i EU, ocenio je naučnik tokijskog Univerziteta Meidži Ljubomir Topalof u članku.

On je izrazio nadu da bi to nadmetanje moglo da bude korisno za balkanske države, ali i upozorio da postoji mogućnost da to destabilizuje Balkan i uvede ga u dublju krizu.

Pravi motiv posete Beogradu povezan je sa bliskom saradnjom koju su Kina i Srbija uspostavile pre više pet godina. Srbija je važan deo inicijative kineskog predsednika Sija Djinpinga „Jedan pojas, jedan put“ iz 2013. godine, koja predstavlja novi „Put svile“, navedeno je u tekstu.

Ta inicijativa predvidja mrežu kojom dominira Kina, a koja će povezati Aziju, Evropu, Bliski istok, pa čak i delove Afrike, Amerike i Australije“ i ocenjuje se da će „Jedan pojas, jedan put“ omogućiti Pekingu da proširi globalni politički i ekonomski uticaj.

Pored finansijske, Kina je spremna da Srbiji pruži i političku podršku, pored ostalog, opredeljenjem da stane na stranu Beograda, a nasuprot EU i SAD, i odbijanjem da prizna nezavisnost Kosova, piše u članku prvobitno objavljenom na portalu Diplomat.

Na to Japan odgovara naporima da proširi diplomatsku ulogu u balkanskom regionu. Šinzo Abe je u Beogradu predložio Inicijativu za saradnju na Zapadnom Balkanu u okviru koje će Japan imenovati posebnog ambasadora nadležnog za taj region, naveo je Topalof u članku sa naslovom „Japan, Kina i Zapadni Balkan“.

Autor takodje navodi da sve više Srba veruje da bi članstvo Srbije u EU bilo loše po tu zemlju, a da „samo mali sanjara“ veruje da će se to dogoditi do 2025. godine.

Abe se takodje zalaže da proces prijema Srbije u EU bude ubrzan.

Od šest država koje je japanski premijer Šinzo Abe posetio tokom evropske turneje, njegov boravak u Srbiji zaslužuje posebnu pažnju, piše u tekstu.

„Srbija je jedina država koju je Abe posetio u januaru, a koja nije članica EU i izdvaja se iz više razloga. Najpre jer je za razliku od ostalih pet zemalja, premijer Japana već posetio Beograd pre više od 30 godina, pa se zato Abeova poseta Srbiji smatra pokušajem obnove starih veza“, navodi Topalof.

Abe je tokom petodnevne turneje u Evropi posetio Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Bugarsku, Srbiju i Rumuniju. Njegova poseta baltičkim zemljama i balkanskom regionu odražava višedecenijske napore Tokija da se postavi kao globalni i politički lider, i proširi svoju sferu uticaja upotrebom „meke moći“ i finansijske snage.

„Na njegovom balkanskom delu putovanja, nekoliko tačaka zahteva pažnju. Najmanje bitan, ali možda najinteresantniji odnosi se na Abeovu posetu Rumuniji, koja bi predstavljala dosadan diplomatki uspeh obe strane sa još dosadnijim saopštenjima za štampu da rumunski premijer Mihaj Tudose nije podneo ostavku noć uoči Abeove posete i ostavio japanskog kolegu bez pratnje“, ocenio je analitičar.

Sramota za japasnke goste, ali i za rumunske domaćine dodatno se uvećala time što je to bila prva poseta nekog premijera Japana Bukureštu, dodao je autor.

Abe je posetu balkanskim zemljama započeo u Sofiji, glavnom gradu Bugarske koja je 1. januara preuzela šestomesečno predsedavanje EU.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.