U trendu

BCLJP: UN Komitet protiv torture traži od Srbije da ne izruči turskog državljanina

Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) pozvao je nadležne da poštuju privremenu meru koju joj je Komitet Ujedinjenih nacija protiv torture izrekao 26. maja, zahtevajući da se suzdrži od izručenja državljanina Turske, dok traje razmatranje njegovog slučaja pred tim telom.

Komitet protiv torture razmatra slučaj jednog od pripadnika pokreta Hizmet koji su izloženi masovnom progonu turskih vlasti od 2016. godine, koji se od juna 2021. godine nalazi u pritvoru u Srbiji, gde je izrazio nameru da traži azil, tvrdeći da mu u državi porekla preti opasnost od mučenja i političkog progona, saopštio je BCLJP.

Viši sud u Beogradu je 17. maja 2022. godine doneo rešenje da su ispunjene pretpostavke za izručenje, a ova odluka je doneta pre pravnosnažnog okončanja postupka azila, tj. pre nego što je odluku Komisije za azil ispitao Upravni sud.

Na ovaj način su organi u postupku azila sprečeni da u potpunosti ispitaju da li njemu preti opasnost da će biti podvrgnut mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, imajući u vidu da rok za podnošenje tužbe Upravnom sudu još nije istekao.

U saopštenju centar navodi da Ustav i zakoni Srbije, kao i brojni medjunarodni ugovori, proklamuju da nijedna osoba ne sme biti proterana ili protiv svoje volje vraćena na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

Podsetili su da se 2017. godine, u Srbiji dogodio sličan slučaj kada je Turskoj nezakonito izručen kurdski politički aktivista Dževdet Ajaz, uprkos privremenoj meri Komiteta protiv torture.

U navedenom slučaju, Srbija je obavezana da isplati odgovarajuće obeštećenje Ajazu, uključujući nematerijalnu štetu za pretrpljenu fizičku i psihičku bol i patnju, kao i da bez odlaganja uspostavi mehanizam za nadziranje uslova u kojima on služi zatvorsku kaznu u Turskoj.

Pored toga, Komitet je dao nalog Srbiji da preduzme sve neophodne korake da u budućim slučajevima izricanja privremenih mera ne udaljava osobe sa svoje teritorije pre nego što Komitet donese odluku po pritužbi.

Nepostupanje nadležnih organa Srbije po privremenim merama medjunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava ilustruje i primer državljanina Bahreina koji je 21. januara 2022. godine toj zemlji isporučen uprkos privremenoj meri koju u ovom slučaju izrekao Evropski sud za ljudska prava.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar