U trendu

BETA-KALENDAR Na danaĆĄnji dan – 5. maj

1705 – Umro je rimsko-nemački car Leopold I. UspeĆĄno se borio protiv Turaka, a slavu mu je donela odbrana Beča 1683. Za vreme njegove vladavine (od 1658) Srbi su se, pod vodjstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića, doselili u juĆŸnu Ugarsku i u Srem.

1813 – Rodjen je danski filozof Seren Kjerkegor (Soeren Kierkegaard), začetnik filozofije egzistencijalizma („Ili-ili: fragmenti ĆŸivota“, „Pojam strepnje“, „Bolest na smrt“, „Stadijumi na ĆŸivotnom putu“, „Filozofske mrvice“).

1815 – Rodjen je francuski pisac komedija i vodvilja EĆŸen Martin LabiĆĄ (Eugene, Labiće). Neke od njegovih komedija ubrajaju se u najpopularnije komedije 19. veka („Slamni ĆĄeĆĄir“, „Put gospodina PeriĆĄona“).

1818 – Rodjen je nemački filozof Karl Hajnrih Marks (Heinrich Marx) teoretičar modernog socijalizma i komunizma. Sa Fridrihom Engelsom (Friedrich) napisao je 1848. Komunistički manifest („Prilog kritici Hegelove filozofije prava“, „Teze o Fojerbahu“, „Osamnaesti brimer Luja Bonaparte“, „Kapital – kritika političke ekonomije“).

1821 – Umro je francuski car Napoleon I Bonaparta (Bonaparte) jedan od najvećih vojskovodja u istoriji, čiji su osvajački pohodi izmenili Evropu. Umro je na ostrvu Sveta Jelena kao britanski zatvorenik.

1846 – Rodjen je poljski pisac Henrik Sjenkjevič (Henryk Sienkiewicz) autor romana „Quo vadis“, i dobitnik Nobelove nagrade za knjiĆŸevnost 1905.

1855 – Crnogorski knez Danilo I Petrović doneo je OpĆĄti zemaljski zakonik u koji su unete imovinske i poreske reforme.

1860 – Italijanski revolucionar Djuzepe Garibaldi (Giuseppe) sa svojih „hiljadu crvenih koĆĄulja“ isplovio je iz Djenove prema Siciliji, koju je osvojio krajem jula.

1883 – Rodjen je srpski kompozitor i muzički pisac Petar Konjović, rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti i upravnik MuzikoloĆĄkog instituta („Knez od Zete“, „Vilin veo“, „KoĆĄtana“, „Seljaci“).

1904 – Na brdu Volujica kod Bara postavljena je prva radio-telegrafska stanica Markonijevog sistema na Balkanu.

1930 – Britanske vlasti u Indiji uhapsile su Mahatmu Gandija (Mahatma Gandhi) zbog njegove kampanje gradjanske neposluĆĄnosti.

1936 – Italijanske trupe pod komandom feldmarĆĄala Pjetra Badolja (Pietro Badoglio) okupirale su Adis Abebu, prestonicu Etiopije. Istog dana 1941. u oslobodjeni grad uĆĄao je etiopski car Haile Selasije I (SelaĆĄie).

1945 – Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu uĆĄle u mesto Pinemunde, odakle su Nemci ispaljivali rakete „Fau 1“ i „Fau 2“. Američke trupe su oslobodile nemački nacistički koncentracioni logor Mathauzen.

1954 – General Alfredo SStresner (StroeĆĄner) je vojnim udarom oborio predsednika Paragvaja Federika Čaveza (Federico Chavez), započevĆĄi tako 34-godiĆĄnju diktaturu.

1955 – Odlukom saveznika, Savezna Republika Nemačka ponovo je stekla suverenitet.

1961 – Iz Kejp Kanaverala je lansiran kosmički brod „Merkjuri“ prva kosmička letelica SAD s ljudskom posadom, kojim je upravljao Alen Bartlet SSepard (Alan Bartlett Shepard).

1977 – Umro je nemački drĆŸavnik i ekonomista Ludvig Erhard (Ludwig) zapadnonemački kancelar (1963-66) u vreme privrednog oporavka zemlje nakon Drugog svetskog rata.

1978 – Teroristička organizacija „Crvene brigade“ saopĆĄtila je da je ubila bivĆĄeg premijera Italije Alda Mora, otetog u martu 1978. Njegovo telo pronadjeno je dva dana kasnije u vozilu u centru Rima.

1981 – Bobi Sends (Bobby Sands) postao je prvi od deset pripadnika Ire koji je umro u zatvoru Mejz, u Severnoj Irskoj, od posledica ĆĄtrajka gladju.

1993 – Umro je američki pisac i intelektualac Irving Hou (Howe) čije je najpoznatije delo „Svet naĆĄih očeva“, studija o istočno-evropskim Jevrejima imigrantima u Sjedinjenim Američkim DrĆŸavama.

1999 – Indonezija i Portugal potpisale su dokument kojim je priznata nezavisnost Istočnog Timora.

2001 – Pripadnici pobunjeničke grupe UNITA su u Angoli kidnapovali 51 dečaka i 9 devojčica iz internata za ratnu siročadkoji se nalazi izvan Kaksita, severo-istočno od Luande. Prilikom pobune, poginulo je oko 200 civila.

2003 – Ruanda je oslobodila viĆĄe od 22.000 zatvorenika, koji uglavnom bili umeĆĄani u masakr koji je 1994. počinila Hutska milicija, kada je ubijeno oko 800.000 etničkih Tutsija i umerenih Huta. U zatvoru je ostalo oko 80.000 ljudi, gde većina čeka sudjenje.

2003 – Umro je Valter Sisulu, jedan od veterana u borbi protiv belaca koji su manjina u JuĆŸnoj Africi i dugogodiĆĄnji prijatelj i mentor Nelsona Mendele, najpoznatijeg borca protiv aparthejda.

2004 – U aukcijskoj kući „Sotbi“ u Njujorku Pikasova slika „Dečak sa lulom“ postigla je cenu od 104.168.000 dolara, ĆĄto je predstavljalo svestki rekord u aukcijskoj prodaji slika do tada.

2005 – Na parlamentrnim izborima u Velikoj Britaniji Laburistička partija Tonija Blera (Tony Blair) osvojila je apsolutnu većinu u britanskom parlamentu, a premijer Toni Bler treći uzastopni mandat.

2009 – Odlukom Ćœalbenog veća HaĆĄkog tribunala Veselinu Ć ljivančaninu izrečena je kazna od 17 godina zatvora za zločine u Vukovaru, umesto prvobitne kazne od 5 godina. Istovremeno, Ćœalbeno veće je potvrdilo prvostepenu presudu pukovniku bivĆĄe JNA Miletu MrkĆĄiću, kojom je osuđen na 20 godina zatvora.

2012 – U Japanu je počeo proces zatvaranja poslednjeg aktivnog nuklearnog reaktora, od 50 koliko ih je radilo u zemlji do katastrofe u FokuĆĄimi 2011. godine.

2014 – Umro je bitanski reĆŸiser, scenarista i glumac Timoti DĆŸon Bajford, koji je veći deo svog radnog veka proveo u Srbiji. Iza njega su ostale kultne TV serije za decu: „Neven“, „Poletarac“, „Babino unuče“, „Metla bez drĆĄke“, „Nedeljni zabavnik“ …

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.