Bivša Jugoslavija inspiracija za separatiste u EU

Britanski „Fajnenšel tajms“ ocenjuje da katalonski „separatisti traže inspiraciju u bivšoj Jugoslaviji, ali da su razlike velike“.

U tekstu pod nazivom „Ujedinjeni front EU u vezi sa Katalonijom krije krije jednu ili dve slabe karike“, list navodi da su „u velikoj većini, nacionalne vlade širom Evrope pokazale malo ili nimalo entuzijazma prema ideji katalonske nezavisnosti“.

„Oni žele da lideri Španije pokažu uzdržanost prema separatističkom izazovu. Ipak, vlade u Berlinu, Parizu, Londonu i drugde ne žele da se Španija raspadne niti misle da secesionisti imaju pravnog ili legalnog osnova da to učine“, piše u tekstu FT.

Navodi se da „kada se bliže osmotri, ujedinjeni front EU krije jednu ili dve slabe karike“.

„Uzmite za primer bivšu jugoslovensku republiku Sloveniju. Kako su katalonski secesionisti nastavljali sa kampanjom, glasna izražavanja simpatije prema separatistima stigla su iz Slovenije. “Mnoga slovenačka srca kucaju za katalonski narod“, rekao je Borut Pahor, predsednik Slovenije, 1. oktobra na dan haotičnog referenduma o nezavisnosti koji je Madrid proglasio nelegalnim“, ukazuje se u članku.

FT ocenjuje da je „emotivna veza Slovenaca sa katalonskim separatistima razumljiva“. List navodi da se „pre samo 26 godina, njihova zemlja oslobodila komunističke Jugoslavije i dosegla punu nezavisnost po prvi put u svojoj istoriji“.

„Slovenci povlače paralele između njihovog iskustva kao male nacije, koja je živela pod nečim što su oni videli kao srpsku dominaciju u jugoslovenskoj federaciji, i iskustva Katalonaca, kojima smeta nadmoć Madrida“, piše u tekstu.

Katalonski separatisti razmišljaju duž sličnih linija. Karles Pudžemon posetio Sloveniju 1991. godine gde se, kako navodi FT, divio mirnim i demokratskim metodama koje su Slovenci koristili da ostvare svoje ciljeve.

Međutim, kako se dodaje, više je razlika nego sličnosti u slučajevima Slovenije i Katalonije.

Na referendumu u Sloveniji 1990. godine izlaznost je bila više od 90 odsto koliko je ljudi i glasalo za nezavisnost, dok je na referendumu u Kataloniji 90 odsto njih glasalo za nezavisnost od Španije, ali je izlaznost bila 43 odsto.

Oni koji su se protivili nezavisnosti bojkotovali su referendum, navodi FT.

Osim toga, Slovenija je 1989-91 bila kompaktna teritorija naseljena skoro u potpunosti Slovencima, postojala je mala srpska zajednica. Slovenija nije imala susednu granicu sa Srbijom što je razlikuje od Hrvatske i BiH.

Takođe se dodaje da Kataloniji nedostaje slovenačka kompaktnost. Prema popisu katalonske vlade iz 2013. godine, oko 46 odsto građana govori španski kao glavni jezik, naspram 36 odsto onih koji koriste katalonski, a 12 odsto njih govore oba pođednako.

Jasno je da većina onih koji govore španski želi da ostanu deo Španije, navodi britanski list.

Još jedna razlika tiče se liderstva. Španski premijer Marijano Rahoj može da se optuži za previše legalistički i previše „težak“ pristup katalonskoj krizi.

„Ali oni nije Fransisko Franko, bivši španski diktator i nije Slobodan Milošević, sprski lider s kraja 20. veka“, navodi se u tekstu.

Kako se dodaje, Španija je demokratija, a komunistička Jugoslavija je sticala demokratska obeležja do kraja svog postojanja, ali više na nivou svojih republika, naročito Slovenije.

Verovatno najveća razlika je ta što, poput Grčke 1820-tih godina i Italije 1860-tih, težnja Slovenije ka nezavisnošću dobila je podršku moćnih stranih vlada.

Katalonija, poput iračkog Kurdistana, nema takvu podršku, zaključuje se u tekstu Fajnenšel tajmsa.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.